D-Link DIR-615 Wireless N Router

D-Link DIR-615 Wireless N Router

Jedan od najpopularnijih proizvođača mrežne opreme svakako je D-Link. Mrežne kartice ovog proizvođača mogu se naći u izuzetno velikom broju računara koji ili nemaju integrisan mrežni adapter ili isti iz nekog razloga ne koriste. Takođe, jeftini svičevi ovog proizvođača predstavljaju čest izbor pri formiranju manjih računarskih mreža. Naravno, proizvodni program ove firme obuhvata i rutere, kao i posebnu vrstu ovih uređaja – Wi-Fi rutere, koji omogućavaju deljenje internet veze između žičnog i bežičnog dela lokalne mreže.

U ovom broju imamo prilike da opišemo uređaj po imenu DIR-615 Wireless N Router. Kao što mu samo ime sugeriše, u pitanju je Wi-Fi ruter, koji pored uobičajenih b i g varijanti standarda 802.11 podržava i 802.11n. Da se podsetimo, osnovne odlike 802.11n standarda jesu inkorporacija MIMO tehnologije, upotreba frekvencije od 2,4 GHz, ali i 5 GHz, a obezbeđuje maksimalni protok podataka od 248 Mbit/s sa tipičnim protokom od 74 Mbit/s. Takođe, 802.11n koristi takozvani Channel Bonding, odnosno grupisanje dva susedna radio kanala kako bi se propusni opseg proširio sa 20 MHz na 40 MHz. Daljim proširivanjem propusnog opsega planira se ostvarivanje brzine od 600 Mbit/s. Sam standard je još u draft fazi, odnosno još nije precizno definisan i usvojen, ali nekoliko proizvođača uveliko na tržište plasira uređaje koji koriste ovaj standard. Ipak, kupovina 802.11n mrežne opreme u ovom trenutku nije propala investicija, jer se konačnim usvajanjem standarda neće ništa hardverski promeniti u uređajima, pa će se kompatibilnost sa finalnom verzijom standarda postići usnimavanjem novog firmvera.

D-Link DIR-615 Wireless N Router

Spakovan u diskretno kućište elegantnog dizajna, DIR-615 poseduje dve antene, četiri LAN Ethernet porta brzine 100 Mbit/s, koje dopunjuje jedan istovetni WAN port. Prednja strana uređaja ispunjena je indikatorskim lampicama, koje ukazuju na trenutno stanje i aktivnost pojedinih delova uređaja. Prekidač uređaja diskretno je smešten na bok kućišta i primetili smo ga tek po završetku testa, možda zato što nam nije ni bio potreban. Za povezivanje na Internet ruter može koristiti VPN, PPPoE i kablovske modeme, postojeću IP mrežu, kao i nekoliko drugih, manje poznatih vidova povezivanja.

Iako izuzetno funkcionalan, intuitivan i estetski prijemčiv, wizard za automatsku konfiguraciju rutera sasvim je sigurno jedan od najgorih koje smo imali prilike da vidimo. Iako od jednog ovakvog programa nismo očekivali pristup naprednim mogućnostima rutera, kao ni mogućnostima za implementaciju u manje uobičajene topologije kućnih mreža, nakon nekoliko minuta uzaludnih pokušaja odlučili smo da zanemarimo ovakav vid podešavanja. Naime, wizard insistira na podešavanju parametara Internet (WAN) veze. Ukoliko ona iz nekog razloga nije dostupna ili default podešavanja rutera uzrokuju konflikte adresa na mreži, inicijalno podešavanje putem wizarda postaje nemoguće.

Na svu sreću, kao i kod svih uređaja ove vrste, dostupan je web interfejs. Jednostavnim ukucavanjem adrese pristupili smo krajnje urednom interfejsu za podešavanje mnogobrojnih parametara ovog uređaja. Nažalost, pri samom prijavljivanju suočili smo se sa jednim bagom. Pristup interfejsu iz Mozillinog Firefoxa 3.1 jednostavno ne radi, jer pri kliku na dugme login browser prijavljuje grešku o neispravnosti mrežne veze (?!). Rešenje je jednostavno: može se koristiti Internet Explorer, a primetili smo da interfejs radi besprekorno i sa Googleovim browserom Chrome. Očigledno je u pitanju neka sitna greška, koja će verovatno biti ispravljena, bilo da se radi o firmveru ili o samom browseru.

Sam interfejs na prvi pogled deluje pomalo nelogično, pošto se sastoji iz velikog broja web stranica, kojima se ne može uvek pristupiti iz uobičajenog navigacionog menija smeštenog u levoj margini, tako da je potrebno malo navikavanja i malo više pažnje, pogotovu ako se radi o razmaženim korisnicima, recimo, NetGearove opreme.

Osnovno podešavanje je jednostavno i svodi se na određivanje parametara rada lokalne mreže, internet linka i bežičnog segmenta. Podešavanja su manje-više standardna, te ih nećemo opisivati.

Podešavanje port forwardinga se i na ovom uređaju nalazi pod dve stavke, Virtual Servers i Port Forwarding. U oba slučaja je jednostavno i direktno, bez suvišnih menija, a razlikuju se u tome što virtuelni serveri forwarduju samo jedan port i namenjeni su standardnim servisima poput FTP-a, dok druga stavka omogućava mapiranje opsega portova (kako TCP, tako i UDP) za potrebe on-line igranja i sličnih sistema. Uređaju je moguće odrediti po 24 pravila za virtuelne servere i port forwarding, što je većini korisnika više nego dovoljno.

Port triggering je sakriven iza stavke Application rules. Određivanje pravila za triggering je jednostavno i sledi šablon menija za port forwarding. Da se podsetimo, port triggering omogućava dinamičko otvaranje i zatvaranje portova na firewallu, u zavisnosti od aktivnosti aplikacija, tako da je, na primer, moguće omogućiti pristup računaru za potrebe prenosa fajlova preko ICQ ili MSN mreže samo dok su relevantni klijenti pokrenuti.

Od bezbednosnih opcija, treba pomenuti i nekoliko metoda upravljanja pristupom korisnika ruteru, koje omogućavaju definisanje polisa za kontrolu pristupa pojedinih računara u lokalnoj mreži, kao i praćenje njihove aktivnosti. Moguće je eksplicitno zabraniti ili dozvoliti pristup web sajtovima na osnovu 40 pravila. Takođe, moguće je odrediti i opsege IP adresa, kojima se pristup lokalnoj mreži sa Interneta dozvoljava ili zabranjuje pristup.

Filtriranje paketa povereno je SPI firewallu, koji još omogućava i detekciju lažiranih IP adresa, kao i upravljanje radom NAT-a. Za posebne potrebe moguće je definisati i DMZ (demilitarizovana zona), to jeste lokalni računar koji neće biti zaštićen firewallom.

Od dodatnih funkcija čijim se radom može upravljati vredi pomenuti i podešavanje syslog servera, upotrebe nekoliko servisa za dinamički DNS i obaveštavanje administratora o događajima pri radu putem emaila.

D-Link DWA-140

Naravno, interesovalo nas je kako novi WI-Fi standard radi. Za potrebe testa, uz ruter smo dobili i D-Linkov USB adapter DWA-140. Merenje brzine protoka programom ttcpw pokazalo je maksimalnu brzinu od 2,351 kB/s (2,3 MB/s), dok je pri transferu fajlova ostvarena maksimalna brzina od 3,1 MB/s. Ovo, naravno, nije ni blizu maksimalne deklarisane brzine od 300 Mbit/s, ali treba imati u vidu da se ta vrednost odnosi na ukupan protok preko Wi-Fi Acces Pointa, što znači da više korisnika može strimovati multimedijalne sadržaje i kopirati fajlove, a da pritom jedni druge ne ometaju. Takođe, bitan faktor koji utiče na brzinu prenosa je i broj antena kako na ruteru, tako i na adapteru koji se koristi. Dok ruter ima dve antene (što ne mora nužno biti dovoljno), USB adapter koji smo koristili ima samo jednu.

Konačan zaključak o D-Linkovom DIR-615 Wireless N Routeru jeste da se radi o sasvim solidnom uređaju, koji svojim korisnicima pruža širok spektar mogućnosti u formiranju i korišćenju bežične mreže. Iako web interfejs uređaja ima manje probleme, dobro je organizovan i omogućava jednostavno podešavanje svih parametara ovog uređaja, ne opterećujući korisnika suvišnim menijima. Jedini problem pri izboru ovog uređaja jeste njegova cena, koja se kreće između 70 i 80 evra, a prodaje se i u obliku takozvanog N starter kita koji se sastoji od rutera i USB adaptera i nosi oznaku D-Link DKT-400. Pošto je standard u potpunosti definisan hardverski, sve dalje izmene vršiće se na nivou firmvera uređaja, tako da će eventualni problemi biti rešavani jednostavnim flešovanjem. Zbog toga se nabavka ovog i sličnih uređaja može smatrati investicijom u budućnost.

Bojan ŽIVKOVIĆ