Dve godine otkako je Capcom za PlayStation 2 objavio Okami, neobično koncipiranu avanturu koja konkuriše Nintendovoj Zeldi, pojavio se rimejk za Wii. Koncepcijski ispred svog vremena, original je neočekivano finansijski podbacio, uprkos odličnim kritikama i snažnoj reklamnoj kampanji koja je „popila”, praktično, celokupnu zaradu. Zbog toga su se sveži igrači latili izrade novog izdanja – umesto Clover Studiosa, koji nije preživeo pomenuti fijasko, na scenu je stupio Ready at Dawn, potpisnik sjajnog God of War: Chains of Olympus. Ispostavilo se da je ovaj izbor bio mudar poslovni potez, jer je novi Okami naišao na izuzetno srdačan prijem publike i nepodeljenu naklonost većine kritičara.

Nalazite se u šapama Amaterasua, drevnog boga koji tokom svog boravka među smrtnicima uzima obličje stasitog belog vuka. Čorbu vam je zakuvao zločesti kolega Oroči, koji se posle veka provedenog u zatočeništvu načisto uzjogunio i čitav živi svet na planeti učinio potpuno jalovim. Pogađate ko je poslednja nada za spas od totalnog izumiranja?

Bogat scenario s velikim obrtima na svakom koraku, brojnim sporednim zadacima i dobro razrađenim likovima očigledan je Zeldin pelcer, koji se sasvim lepo primio. Sličnosti između ove dve igre uviđaju se na svakom koraku, ali postoje i bitne razlike, naročito u sferi nebeskih moći glavnog junaka, otelotvorenih u formi božanske četkice kojom igrač „štimuje” okruženje dok vreme stoji. Ovakve sposobnosti nisu odmah na raspolaganju – u početku ćete moći samo da seckate monstrume i mekane objekte crtajući četkicom prave linije preko njih. Vremenom ćete dobiti nove „likovne” sposobnosti, koje ćete intenzivno koristiti i kombinovati na odgovarajući način. Sa trinaest magičnih tehnika u četkici imaćete mogućnost da činite šta vam je volja, mada ćete se u početku sigurno ograničiti na dve ili tri tehnike koje „vrše posao”.

Portujući igru na Wii, autori su imali na umu sve prednosti bežičnog upravljača, namenivši ga za borbu i upravljanje božanskom četkicom. Upravljanje četkicom putem wiimotea daleko je lakše, preciznije i brže nego u originalu (PS2 džojped se nije pokazao kao naročito udoban), jer se svodi na prirodne pokrete crtanja. S druge strane, borbe su problematične jer zahtevaju precizno i idealno tempirano „drmusanje” daljinca, što iziskuje mnogo vežbe, više nego u Zeldi. Nekome će se to možda i dopasti, ali nižepotpisanom nije bilo najprijatnije (znaš šta kažu za starog psa i nove trikove? – prim. ur.).

Od sličnih igara Okami se najubedljivije razlikuje specifičnim grafičkim okruženjem. Retke su prilike u kojima crtež u igri posmatramo kroz umetničku prizmu, a to je u ovom slučaju nemoguće izbeći. Predivna cel-shaded animacija, u kombinaciji sa slikarskim pejsažima, retko je privlačan umetnički izraz u čitavoj sferi digitalne zabave. Iako je s tehničke strane u svakom pogledu daleko od savršenstva, Okami izgleda kao predivno animirana umetnička slika koja se poigrava čulima na način koji je rečima teško dočarati. Muzika se veoma lepo uklapa u ambijent, ali su dijalozi i efekti mogli da budu uverljiviji. U svakom slučaju, potrudite se da ne propustite ovaj ukusan akciono-avanturistički koktel koji će vas osvežiti tokom vrelih avgustovskih dana.

Gradimir JOKSIMOVIĆ