Borba za prevlast na Internetu

Kako stvari funkcionišu u kapitalizmu kada investitorima prodate dušu a oni traže i ostalo – čim profit dođe u pitanje

Veliki Microsoft, mnogima sinonim za monopol, nalazi se u paradoksalnoj situaciji u poslednje vreme: otpočeo je nemilosrdnu borbu za opstanak na internet tržištu. Čelni ljudi Gejtsove imperije po prvi put mogu videti kako je biti u koži onih nad kojima se nadvila jeziva senka monopolističkog džina. Taj džin je niko drugi do Google, kompanija čiji su osnivači našli jednostavan recept za ogroman profit putem internet pretraživanja i zahvaljujući kom predstavljaju veliki trn u oku Microsofta. Naime, udeo Googlea u ovom visoko profitabilnom segmentu tržišta je mamutski. Cifre su najšokantnije u Evropi, gde devedeset odsto svih internet pretraživanja ide preko Googla. Najalarmantnija je činjenica da Googleov udeo ne prestaje da raste, što dodatno ugrožava uzdrmanu poziciju Microsofta.

Ipak, postavlja se pitanje zašto je ova sfera tržišta toliko važna kompaniji koja dominira softverskom scenom? Internet je nosilac ekonomske globalizacije 21. veka i nudi veliku mogućnost zarade. Stotine hiljada firmi plaća kompaniji Google da se njihovi oglasi pojave tokom internet pretrage korisnika širom sveta. Sve manje kompanija odlučuje se za reklamiranje preko konkurencije. Sem toga, korisnici Google search endžina, prirodno, po automatizmu koriste druge servise iste kompanije (mail, mape, vesti...), a ne „skaču” na konkurentske servise. Zato, na kompletnom polju internet servisa, Microsoft beleži gubitke.

Posle neuspelog pokušaja da se samostalno izbori za veći udeo na tržištu rekonstrukturisanjem svog internet portala i razvojem svog search enginea, što nije ispunilo optimistička očekivanja, Microsoft se okreće novim alternativama. U svom starom stilu, u prvom kvartalu ove godine, uzdrmani džin pokušava da kupi kompaniju Yahoo. Ponuda je rasla tokom pregovora, dok nije dostigla cifru od 44,6 milijardi dolara. Iako je, u jednom momentu izgledalo da je trgovina sigurna, bord direktora lagano odbija ponudu uz konstataciju da je cena preniska, tj. da vrednost kompanije nije realno procenjena.

Naime, Yahoo je, u većini zemalja, drugi po udelu iza svemoćnog Googlea. U Kini, tržištu sa najznačajnijim razvojem, čak je u vodećoj poziciji. Iako je prošle godine kompanija zabeležila značajnije gubitke, ima indicija o njenom oporavku i stabilizaciji. Yahoo je kompanija sa skromnijim ambicijama od korporacija u čijem se sendviču nalazi, i analitičari su govorili da je samo pitanje vremena kada će se kandže neke od rivalskih firmi nadviti nad njom. Iako ubedljivo uspešnija od Microsofta na polju internet tržišta, Yahoo se ne može meriti po snazi i bogatstvu koju Gejtsova kompanija ima. Microsoft samo kupovinom ima šansu da ne bude zgažen u narednoj deceniji od strane Googlea. Profit koji ostvaruje Yahoo prelio bi se u njihovu kasu, a udeo od procenjenih 15–20 odsto na globalnom planu bi, za početak, bio sasvim zadovoljavajući i predstavljao bi dugo željenu stabilnu poziciju i odskočnu dasku za dalji napredak.

Prema mišljenju analitičara, odbijanje ponude od strane borda direktora, predvođenih osnivačem kompanije Džerijem Jangom, ne predstavlja nimalo mudar ekonomski potez. Čak, ako se senka nezaobilaznog Googlea ostavi po strani, kada se „razmaženi” Microsoft namerači na nešto ili ga dobija ili ga uništava. Iako je ovaj hrabri potez naišao na veliko odobravanje javnosti, jer predstavlja principijelni stav osnivača koji je emotivno vezan za ono što je stvorio i ne želi da vidi kako se utapa u agresivnu kompaniju, jasno je da će biti velikih posledica. Možda to ne izgleda tako na prvi pogled zbog toga što je u maju ove godine Microsoft povukao svoju ponudu. To jednostavno znači da je izgubio bitku, ali rat je tek počeo. Naime, Stiv Bolmer, čovek koji je odgovoran za ovu operaciju u Microsoftu, dobro zna da ne postoji novac za koji će Jang prodati Yahoo. On, takođe, zna da nema svrhe pokušavati da nasilno preuzme Yahoo jer, kako sam kaže: „Jang bi preuzeo korake koji bi učinili Yahoo nepoželjnim za Microsoft”. Zato će Microsoft u avgustu ove godine krenuti u polunasilno preuzimanje koje se retko viđa i retko uspeva, a zove se „proxy fight”.

„Proxy fight” predstavlja pojam koji podrazumeva situaciju u kojoj se akcionari, pod uticajem investitora, zbog neslaganja u vođenju kompanije odlučuju na poteze koje će izazvati smenu rukovodećeg tela. Teško je ne poverovati da je ponuda Microsofta samo početak masterplana ove kompanije o preuzimanju Yahooa putem ove metode. Ali kako Microsoft može da uradi ovo? Direktno – nikako, ali indirektno – vrlo lako. Kada je došlo do ponude, akcije Yahooa su skočile, akcionari su bili zadovoljni. Pod okriljem Microsofta oni bi profitirali, a investitori bi imali još veću korist. Potez Janga i ostalih direktora naišao je na neodobravanje akcionara i investitora. Najpoznatiji investitor kompanije Yahoo, milijarder Karl Ikan, vlasnik je dovoljnog procenta kompanije, da bi započeo „proxy fight”, što je i najavio da će uraditi, kako bi pomogao instalaciji Microsoft-friendly uprave.

Tako je krenula svojevrsna kampanja unutar vlasničke strukture kompanije, a „trojanski konj”, Karl Ikan, lobira za ljude koji će doneti Yahoo na prag Microsofta. Međutim, vreme je pokazalo da Džeri Jang, uprkos svojim principijelno-emotivnim odlukama, ipak stoji čvrsto na zemlji i traži neverovatnog spasioca – Google, čije se delovanje u ratu za Yahoo može podeliti u nekoliko pravaca. Jedan od njih je lobiranje u Vašingtonu, sa ciljem da se ukaže na to da Microsoft opet teži monopolskoj poziciji, što je ovog puta diskutabilno. Drugi se ogleda u sagledavanju mogućnosti prijateljskih kompanija da uđu u savez sa Yahoo. Treći je ugovor sklopljen između ove dve kompanije o prikazivanju Google oglasa u Yahoo search engineu. Radi se o trial ugovoru, ali onom koji implicira eventualna partnerstva u budućnosti. Cilj svega ovoga je brzo povećanje profita i stabilnosti, skok akcija, praktično – finansijska injekcija koja bi zadovoljila akcionare, koji bi u avgustu na godišnjem sastanku imali prilike da smene upravu.

Koliko god Jangov potez bio hvaljen, toliko je i kritikovan. Kritike se odnose na to da samo kombinovani Microsoft i Yahoo mogu sprečiti totalnu dominaciju Googlea i da je to jedino povoljno za korisnike jer vodi polarizaciji i zdravoj konkurenciji.

Teško je proceniti šta naredni period nosi za Yahoo. Pomoć od Googlea, koji je mnogo uložio da se predstavi kao dobroćudna kompanija, a ne kao bezdušna korporacija, svakako je ključna i može uticati na akcionare u čijim je rukama budućnost ovog čuvenog brenda. Ipak, globalizacija u ekonomiji često vodi ka monopolu, oligopolu ili polarizaciji u određenim segmentima tržišta, tako da mesta za nezavisni Yahoo možda uskoro neće ni biti. Možda bekstvom od Microsofta, trenutno bezopasnog na internet sceni, Jang predaje svoju kompaniju novom monopolisti.

Ivan VESIĆ