SK Case Chase: Kućište „Arsenal”

Tema nas je zatekla pomalo nespremne, ali smo pokušali da se dobro pripremimo i saznamo sve o – fudbalu (?!)

Dobili smo brojne pohvale za prvi ciklus našeg konkursa i svi se slažu da je prošao sjajno. Kao izvršilac vaših zamisli, naš saradnik Marko Drljević često se nije slagao sa rečenicom koju smo više puta ponovili: Ne razmišljajte o tome da li je nešto izvodljivo ili nije – to je naš problem! Jer, među vašim predlozima za modifikaciju kućišta ima tako neverovatnih ideja koje našeg saradnika umeju da bace u očajanje. Ipak, najmanji je problem kada mu se nešto učini teško izvodljivim, jer on to na kraju ipak uspe da izvede. Tokom izrade ovih (sada već) osam kućišta, najčešće smo imali dilemu kada je predlog nedorečen, neprecizan. I opet, to nije zato što je nešto što bismo mi dodali teško izvodljivo, nego zapravo samo zato što nismo sigurni kako će se dopasti dobitniku.

About SK Case Chase SK Case Chase is a prize competition organized for the readers of "Svet kompjutera" ("Computer World"), the oldest and best selling computer magazine in Serbia and Montenegro. Competition is sponsored by Chieftec and List Computers, distributor of Chieftec products in Serbia. Readers of "Svet kompjutera" are participating by sending their proposals (description, images, sketches) for modification (modding) of any Chieftec computer case to became an object of their desire. After jury in "Svet kompjutera" selects best proposal of one of the readers, the particular case is then modified by magazine's team to best reflect the proposal of the reader. Finished case is then presented in the magazine and in local TV shows, and selected participant of the competition is awarded by "case of his dreams". The competition has started in July 2007 and in the first round the seven cases have been modified. Second round will be held from March to December 2008, so you can expect at least 10 more great modifications yet to come. This is an article about eighth case.

Za razliku od onih koji nam šalju takve „polovične” predloge, Nikola Vučićević iz Subotice nije želeo ništa da prepusti slučaju. Momak koji sebe sigurno smatra najvećim poštovaocem fudbalskog kluba Arsenal na našim prostorima nije se istakao crtačkim sposobnostima i svoj dizajn, kao i svi drugi „normalni” ljudi, pretočio u računar ili „bacio” na papir, nego je bio dovoljno „dokon” da napravi čitavu maketu kućišta koristeći makaze, karton, lepak i flomaster, a zatim sve to fotografiše i pošalje na naš email.

Doduše, čitava tema zatekla nas je pomalo nespremne. Čak je i Marko slab poznavalac fudbala (sumnjamo da poznaje čak i osnovna pravila), ali smo pokušali da se, kao i uvek, dobro pripremimo tako što ćemo da se raspitamo i saznamo SVE o Arsenalu, igračima, trenerima, loptama, dresovima, stadionima... ma, o fudbalu uopšte. Izvlačenjem šibice izabrali smo Predstavnika Redakcije (PR) koji će potražiti pomoć od dobrog drugara, strastvenog fudbalskog navijača. Razgovor je tekao približno na sledeći način:

PR: ’De si, tebra? Š’a se radi? (Korišćenje šatrovačkog poželjno je u ovim situacijama; morate im uliti nadu da ćete već sutra biti jedan od njih.)
DRUGAR: Evo ništa, tebra, raspadam se. Ti?
PR: Evo, budžimo neko kučište na temu Arsenala pa nam treba neki savet oko izrade.
DRUGAR: Što, brate, Arsenal? Kakav Arsenal? Zar pored toliko klubova vi našli Arsenal, tebra...
PR: Pa, to hoće dobitnik. Mis’m, nama je nebitno, može da bude i Galatasaraj... Al’ šta fali Arsenalu, to je baš poznat klub...?
DRUGAR: Pa jeste poznat, ali, brate...
PR: Ali, brate... šta?
DRUGAR: Braaateee!

’Ajmo svi: „Ar-se-nal!” Naš i vaš SK Case Chase konkurs nastavlja se punom parom. Prvo kućište drugog ciklusa dobio je Nikola Vučićević iz Subotice, čiji smo detaljno predočeni predlog usvojili i izveli neophodne radove. Rezultat možete da vidite na susednoj stranici, a Nikola može da se pohvali da to ima u svojoj sobi. Na uručenju kućišta, koje smo upriličili nekoliko dana pre štampe ovog broja, bilo je veselo: Nikola je skandirao ime svog omiljenog kluba i sa osmehom od uveta do uveta zagledao svoje kućište sa svih strana. Mora da je lep osećaj kada nešto zamislite a onda odjednom to vidite uživo i dobijete na poklon. Taj osećaj svi naši dosadašnji dobitnici sigurno dobro poznaju. Predlozi nam i dalje stižu u velikom broju i opet, naravno, ima odličnih ideja. Ovog puta na listu favorita uvrstili smo čak četiri nova predloga, od toga jedan predlog sa zaista odličnom idejom izbija pravo na prvo mesto: „Šporet” – Nebojša Đurić, Subotica Sticajem okolnosti, još jedno specijalno modifikovano Chieftec kućište otići će u Suboticu. Ostatak naše liste favorita izgleda ovako (abecedno, po nazivu): „Beograd/Minas Tirith” – Nebojša Milić, Vršac „Bokserski ring” – Stefan Musulin, Zemun „The Book” – Miloš Petković, Vreoci „Crvena zvezda ’91” – Aleksandar Manjenčić, Beograd „Cube 2: Hypercube” – Mihailo Kitanović, Beograd „Gajba” – Ivan Krstin, Novi Sad „Good@TRON/off” – Marijana Kitić, Beograd „Halo” – Marijana Gajević, Vršac „Halo 3” – Siniša Delić, Apatin „Jimmy Page” – Ivan Čukić, Beograd „Ko to tamo peva” – Miodrag Čolaković, Novi Sad „Lara Croft” – Veljko Veljković, Srpski Miletić „London Bus” – Vladimir Čolović, Beograd „Lord of the Rings” – Branislav i Franciska, Beograd „Mad Cobra” – Bojan Čejić, Vršac „R2D2” – Bojana Marković, Vršac „Spiderman” – Nikola i Aleksa Mihajlović, Beograd „Su-47 Berkut” – Goran Rogić, Banja Luka, RS „Twisted Metal 2” – Milan Brajković, Kladovo „The Zwer” – Robert Moldvaji, Novi Sad „ZX Spectrum” – Darko Petrović, Ćuprija Sponzori konkursa: Ako ne bude opet nekih iznenađenja, SVI sa liste mogu da se nadaju svom kućištu u narednim brojevima. Ipak, već sada najavljujemo da ćemo u sledećem broju uraditi malu redukciju liste. Jer, bilo bi potrebno dve godine da svi sa liste dođu na red, što nije realno, pogotovo što se stalno pojavljuju novi, sve bolji predlozi. To je i prilika za dosadašnje učesnike konkursa da sa novom ili poboljšanom idejom povećaju šanse da dobiju kućište svojih snova.

Dalje bratimljenje izgubilo je smisao. PR se pokajao što je povukao ovaj potez i umalo sebe doveo u situaciju da sluša višečasovne priče o navijanju, tučama u kojima je odnos jedan prema trista, bakljadama i ostalim stadionskim avanturama...

Tu smo odlučili – nećemo ništa da izmišljamo kad već nismo kompetentni – napravićemo sve po dobitnikovoj zamisli. Nikola je tražio da trodimenzionalni top i natpis Arsenala okačimo na levu stranu kućišta – to smo i uradili. Cev topa napravili smo kod stolara (zapravo: drvostrugara), a postolje i točak od pleksiglasa, i sve to začinili smo kvalitetnim bojama da bi navijač „tobdžija” iz Londona mogao da se pohvali drugarima.

Marko je ofarbao i prednju masku kućišta i na nju zalepio grb Arsenala, koji je prethodno isekao laserom, obojio i sastavio iz nekoliko delova. Plave detalje grba i slova uradio je pomoću airbrusha i šablon-folija, da i to dobije potpun sjaj.

I kada smo pomislili da će izrada ovog kućišta proći mirno i bez novih, naprasnih ideja, jedan redakcijski guru pokazao je da pored visokog poznavanja računara zna ponešto i o.... ne, ne o fudbalu, ipak samo o dizajnu. Njegov izliv kreativnosti sastojao se od ideje da se Arsenalov dres postavi na desnu stranicu kućišta (Nikola je izvorno hteo top sa obe strane). Dres smo postavili iza prosečene stranice i bezbedno ga ušuškali iza providnog pleksiglasa.

Na red dolazi stadion, koji je na kraju postao kruna ovog projekta. Stadion je sastavljen od više desetina delova iseckanog belog pleksiglasa, prethodno nacrtanih u CorelDRAW-u i, opet, isečenih laserom. Marko je budističkom strpljivošću zalepio i sastavio stadion, sloj po sloj, zagitovao, išmirglao i ofarbao. Rezultat je očigledan. Stadion je na kraju postavljen na vrh kućišta da krasi dobitnikov trijumf u ovom izdanju konkursa SK Case Chase.

Od strugom obrađene cevi od tvrdog drveta i komada pleksiglasa gitovanjem i farbanjem polako smo došli do zlatnog topa.		U specijalizovanoj radnji napravili smo „dres” od obične majice. Pravi dres bilo bi šteta zarobiti u prozoru iza providne plastike.				Malo crvene, malo plave, malo bele za slova, zlatna za okvir i za točak, i eto grba koji dobro izgleda i zasebno, ali još bolje postavljen na vratanca kućišta.
		Rešetku smo skinuli da bismo od nje napravili „travnati teren”. Stadion je napravljen pažljivim lepljenjem osam filigranski projektovanih slojeva pleksiglasa
Nikolina kartonska maketa. Treba li da bude zadovoljan?