Još jedna igra u nizu revitalizovanih hitova sa starijih Nintendovih konzola namenjena je ljubiteljima old-school platformi, žanra koji nije tako često na repertoaru Wii noviteta. Ispod platformske fasade krije se jednoobrazan, ali dobro osmišljen RPG sistem s mnoštvom zanimljivih likova raznovrsnih sposobnosti.

Super Paper Mario je u pretežno akcionom fazonu, što govori o želji autora da privuku veći broj igrača. Nije obična skrolujuća platforma, već umešno spravljen koktel začinjen fantazijskim i avanturističkim „mrvicama”. Karakteristika koja ovu igru razlikuje od ostatka žanra sadržana je u engleskom nazivu: glavni junaci predstavljeni su u obliku isečaka od papira i podsećaju na svoje pretke iz ere 2D igara (izgledaju kao sprajtovi s umekšanim konturama). Druga specifičnost je okruženje koje nije čvrsto vezano za dvodimenzionalnu perspektivu: u svakom trenutku možete da se prebacite u 3D perspektivu i zavirite „iza” 2D objekata kraj kojih prolazite. Naizmenične promene 2D i 3D perspektive ostavljaju izvanredan utisak – kao da čitate strip u koji možete da „utonete” kad god poželite. Boravak u trodimenzionalnom svetu vremenski je ograničen i koristi se za rešavanje zagonetki, odnosno otkrivanje skrivenih prolaza, izbegavanje neprijatelja i prelaženje prepreka koje su u 2D perspektivi naizgled nepremostive.

Zagonetki koje se rešavaju promenom perspektive ima na pretek, ali težište igre ostaje na RPG elementima, pre svega razvijenoj priči, dodacima koji donose specijalne moći i mini-igrama koje seckaju radnju na način koji nije uobičajen za klasične platformske igre. Igrači koji su očekivali urnebesnu akciju u stilu Super Mario Brothersa biće razočarani sporim odvijanjem igre, čestim prekidima, vraćanjem na već pređene deonice i dijalozima koji na trenutke izgledaju kao da se nikada neće završiti. S druge strane, ujednačen tempo i lepo definisana i fokusirana dramaturgija igre ljubiteljima RPG-a koji se zasniva na kombinovanju i pravilnoj upotrebi heroja odnosno njihovih specijalnih osobina obećavaju dobru zabavu. Inače, hrabru družinu čine Mario, Luiđi, Bowser i neizbežna princeza Breskvica, kao i duhovi koji Mariju pružaju dodatne moći i sposobnost da promeni oblik i reši zagonetke na više različitih načina.

Upravljački sistem zasnovan je na wiimoteu, koji se u ruci drži horizontalno, kao klasičan džojped, pri čemu D-pad služi za usmeravanje, a tasteri ’1’ i ’2’ za izvođenje skokova, odnosno pucanje. Usmeravanjem pointera na likove i objekte dobijaju se podrobnije informacije o njihovoj svrsi, a nekoliko složenijih poteza izvodi se drmanjem wiimotea. Napredne mogućnosti upravljačkog sistema nisu iskorišćene, ali to verovatno nije ni bilo potrebno. Jednostavnu grafiku ne treba naročito kritikovati, uzimajući u obzir karakter i istorijat igre. Smetaju jedino dosadni dijalozi koji se ispisuju u balončićima: iako su ponekad zabavni, pa i komični, u nekim trenucima toliko remete ritam igre da ubijaju želju za daljim igranjem.

Gradimir JOKSIMOVIĆ