Baš je bezveze kad heroji tvog detinjstva ispadnu pohlepni mjekušci, zar ne?

Jedan moj drugar, ratni kamerad iz slavnih dana WoW raidinga na Dragonmawu, koji je tokom kratkog fleša lucidnosti obrisao lik, deinstalirao igru i spalio diskove, ovih dana je primio čudnu kvadratastu pošiljku. Brzi i radoznali unwrapping ogolio je intrigantni sadržaj: free trial DVD sa The Burning Crusade logom, propraćen pisamcetom koje je počinjalo sa „Fallen Hero! Take up your arms once more!” Pali heroj, naravno, nije izvukao zarđali mač iz korica i istrebio moljce iz plašta na dnu škrinje, već je, držeći disk sa dva prsta i dalje od nosa, potrčao prema najbližem kontejneru. Veliki brat ga se setio posle više od godinu dana neaktivnosti, željan njegove pažnje, toplog pogleda i sadržaja kreditne kartice.

Naš zajednički bata („Batorica” – prim. aut. Belgrade. spk. bljak.) Blizzard Enterntainment postao je suviše velik da bi obraćao pažnju na pravila ponašanja koja imaju veze sa dobrim ukusom. Kao klinac čiji je nekontrolisani hormonski pubertet-koktel uzrokovao nesrazmerni rast ekstremiteta na štetu mozga, Blizz, manirom nosoroga u pogonu za proizvodnju mikroprocesora, polako poseže za metodama koje bi zvučale neetički čak i Mlađanu Dinkiću. Najsvežiji pothvat vezan je za akciju koju reklamiraju na naslovnoj strani WoW web sajta: „Scroll of Ressurection”. Borbeno-komercijalni poklič igračima glasi otprilike ovako: „Ukoliko uspete da povratite igrača koji je prestao da igra, tj. ukoliko taj neko reaktivira pretplatu, vama sleduje mesec dana besplatnog igranja!” Možda ja nisam normalan, ali prva stvar koja mi je pala na pamet kad sam ovo video bila je „Nemačka vrhovna komanda nudi 100.000 rajshmaraka u zlatu svakome ko denuncira, uhvati ili informacijom pomogne u hvatanju Draže Mihailovića ili Josipa Broza Tita”. Ili, nedavni bounty za informaciju o Ratku Mladiću... Sve ove likove neko je nekada smatrao herojima; svi oni su iskusili fall from grace; sve njih neko moćan je želeo/želi da ima u rukama da bi ih mazio, pazio i zvao Đoletom.

Ne znam samo šta će se desiti kada Warhammer Online i Age of Conan konačno budu kompletirani i kad WoW zajednica počne da se osipa kao „heap of dry leaves in the face of...” i kada upravni odbor Blizzarda počne da zaseda u Ratnoj sobi, povlačeći plastične modele igrača preko velike pite-grafikona nasred stola, sa mrgodnim pogledima ispod tamnijeh vijeđa. Da li će aktivirati odrede smrti? Da li će neki polugoli Blizzardov Spartanac-enforcer naskočiti na stenu i odseći ruku svakom ko se usudi da komentariše neumitan razvoj događaja ili, ne daj Bože, podigne bič i glasno predvidi da će plava Oluja kad-tad platiti zbog svog varvarizma? Ovo što se sad dešava jeste početak trenda vulgarnog varvarizma, iz nekog razloga potpuno uporedivog sa onom sjajnom scenom iz „300”: malter u zidu planetarne WoW dominacije, između nas, dobrovoljnih narkomana, čine i skauti koji su skrenuli sa staze, pohvatani i usađeni u temelje. Jedino su uloge dobrih i loših momaka pomalo, tj. stoprocentno invertovane.

Kad smo već krenuli da tupimo na temu palih heroja, red bi bio i da se osvrnemo i na nedavni „friendly takeover” Bioware/Pandemic konzorcijuma od Electronic Artsa. Za sumu od 800 miliona dolara, američki Borg-type izdavač zlatnom slamkom je pokusao dve legende nezavisnog developinga, ubacujući ih u melting pot studijskog deadline biznisa gde je sve apsolutno podređeno stanju na godišnjem završnom računu. Naravno, kreativne glavešine iz obe kompanije, koje oko vrata sada imaju zlatan lanac („...daće ti Booosaaanac...” – prim. Harry Mata Harry. crap.), kunu se da je to najbolja stvar koju su uradili posle gutanja knedle i poziva Betty Radhodaykowitch na matursku igranku. Upljuvaše se da nam svima dokažu kako je u velikoj kengurovoj torbi toplo, masno i sigurno; kako su ranije sami i šibani ledenim vetrovima, munjama i meteorima morali da se zadovoljavaju mrvicama i da se mukotrpno probijaju kroz divljinu slobode. Oh, njihove muke konačno gotove jesu! Učlanili su se u vladajuću stranku, zime više nema.

Bez obzira na sve pluseve, prednosti i benefite kojih niko od nas sigurno nije svestan, prosta činjenica da su se prodali za pare štrči kao povređeni palac. Zašto su to uradili kada, objektivno, nisu morali? Nijedna od kompanij nikada nisu napravile ništa što nije imalo atribut megahita, a i ako su kojim suludim slučajem bile nezadovoljne plasiranjem svojih proizvoda, mogle su to da reše sklapanjem dilova za svaki pojedinačni slučaj sa, recimo, Ubisoftom ili nekim drugim titanom koji bi bio srećan da radi sa njima i koji sigurno ne bi upalio usisivač i sa manijakalnim kezom ispod staklenih očiju usmerio cev ka njima. Bah.

Baš je bezveze kad heroji tvog detinjstva ispadnu pohlepni mjekušci, zar ne?

Miodrag „300” KUZMANOVIĆ