Engleski anatom Henri Grej (Henry Gray) – koji je živeo i radio sredinom 19. veka – ušao je u istorijske anale 1858. godine izdavanjem specijalizovane anatomske enciklopedije namenjene studentima medicine. Već do 1880. godine ova medicinska biblija doživela je devet izdanja, ali je njena distribucija započela i van granica Velike Britanije (tačnije, u Americi). Danas se Gray’s Anatomy smatra nezaobilaznim štivom među anatomima (ali i studentima medicine), a postojanje CD izdanja umnogome olakšava njeno korišćenje vlasnicima računara.

S tehničke strane, ne može se reći da 38. (elektronsko) izdanje pripada samom vrhu kada su u pitanju multimedijalna izdanja. Gray’s Anatomy zamišljen je bukvalno kao identična kopija štampanog izdanja (autori su se namerno trudili da sačuvaju strukturu štampane publikacije) kojem su pridodate neke osobine elektronskih enciklopedija. Na jednostavan način referentni tekst može se pretražiti, omogućeno je „skakanje” na bitne pojmove, štampanje materijala direktno iz programa, kao i pristup pratećim tabelama i ilustracijama. Ipak, ni izbliza ne treba očekivati komoditet jedne Encarte ili Britannice koje su na ovom polju otišle najdalje.

Ono po čemu se ovo izdanje izdvaja od ostalih jeste tekstualni sadržaj, gotovo neverovatne detaljnosti. Sve teme obrađene su sa toliko pažnje da nije nikakvo iznenađenje što se Gray’s Anatomy smatra knjigom nad knjigama kada je anatomija u pitanju. Inače, 38. izdanje sadrži 16 oblasti (ne računajući tu bibliografiju koja predstavlja poglavlje za sebe i indeks korišćenih fraza i izraza), upakovane u pitku formu tako da su pojmovi razumljivi (dobro, ne baš svi) čak i potpunim duducima za medicinu. Sve počinje poglavljem o uvodu u ljudsku anatomiju, nastavlja se storijama o ćelijama i tkivima, zatim embriologiji, a završava se poglavljem o tzv. površinskoj anatomiji.

Iako se to tako ne čini na prvi pogled, jedno od glavnih vrednosti ovog izdanja jeste bogata kolekcija ilustracija. Za razliku od sličnih ostvarenja, one se ne nalaze inkorporirane u okviru samih tekstova, nego se do njih stiže praćenjem svojevrsnih hiperlinkova. Ilustracije su vrhunskog kvaliteta, sa jasno naznačenim i detaljno objašnjenim „delovima od interesa”, tako da se nedvosmisleno nadovezuju na referentni tekst. Ima ih više od 2000, a podatak da se nalaze smeštene u okviru PDF datoteka može vam olakšati njihovo pronalaženje čak i kada se ne nalazite u programu.

Gray’s Anatomy je teško ne preporučiti – pogotovu ako vam je anatomija profesionalna sfera interesovanja. Jedina zamerka autorima programa ide na račun implementiranog korisničkog okruženja koje se previše oslanja na fizionomiju štampanog izdanja. S druge strane, kvalitet tekstova, „širina” informacija i broj/kvalitet ilustracija učiniće da se na uočeni nedostatak zažmuri.

Vladimir PISODOROV