LAKI PINGVINI<>
022007<><>

Mandriva Linux 2007

Linux, Mandriva Linux

Novo izdanje sa velikim „3D”

Pojavljivanje novog proizvoda ili, tačnije rečeno, novog pakovanja operativnog sistema GNU/Linux kompanije Mandriva (SK 5/2006) obeležila je odluka PR tima kompanije da ono bude objavljeno, ali ne i dostupno javnosti u isto vreme. Kako se tada moglo saznati, odlučili su da objave novu verziju na papiru, dok je istinsko objavljivanje zajedno sa nečim opipljivim usledilo oko nedelju dana kasnije.

Mandriva je sada već vrlo poznata po svom komercijalnom nastupu i reputaciji pa se odabir adekvatnog izdanja pored potreba odnosi i na džep. Dva pakovanja izdanja 2007 dostupna su besplatno, i to Mandriva One, live disk odličan za demonstraciju, a može se i instalirati, i Free koje se isporučuje na četiri CD-a i sadrži potpuno „free” softver. Sledeća tri pakovanja, Discovery, PowerPack i PowerPack+, predstavljaju različito koncipirane verzije za koje je potrebno platiti, dok članovi Mandriva kluba imaju mogućnost dobavljanja još kompletnije varijante. Zajednička karakteristika pomenutih pakovanja jeste neslobodan softver koji se sa njima dobija, dok se ostatak ponude odnosi na poslovno okruženje (Mandriva Enterprise). Testirali smo Mandrivu Free, budući da nije bilo potrebe potezati za bankovnim računom prilikom nabavke, dok za kopiranje diskova komšiji nije potrebna pravna pomoć budući da druge verzije nije moguće legalno deliti.

Koliko lako može biti

Instalirati Mandrivu je vrlo jednostavno pošto je već poznati instalacioni program ove distribucije potpuno user-friendly, omogućavajući i najneiskusnijima da se prilično dobro snađu u moru novih informacija i zadataka. Podešavanje i odabir particija podjednako su laki, a instaler pored ručne selekcije nudi mogućnost korišćenja već postojećeg, slodobnog prostora na Windows particijama ili celog diska uz inicijalizaciju nove postavke. Ručna selekcija se obavlja u režimu sličnom poznatim programima za particionisanje pa će grafički predstavljen hard disk sa particijama različitih boja pružiti dovoljno osnova za valjano raspoznavanje materijala koji ne treba uništiti odnosno delova diska koji se mogu koristiti za Mandrivu. Ovo naravno ne znači da predznanje nije potrebno pa ukoliko i pored sveg kolora i grafike ne znate šta da radite, konsultujte nekoga ko zna ili se spremite za suočavanje sa mogućim posledicama.

Nakon instalacije, prilikom koje je moguće podesiti hardver koji postoji na računaru (sa izuzetkom USB ADSL modema u ovom slučaju, ali o tome kasnije), i prvog pokretanja operativnog sistema, korisnik ima mogućnost prolaska kroz čarobnjak koji nudi popunjavanje upitnika vezanog za osnovne informacije o korisniku u smislu iskustva sa GNU/Linuxom i Mandrivom te definicije svog naloga za Mandriva klub. Moguće je preskočiti ovaj deo, koji je ujedno i poslednja stavka koja korisnika deli od novoinstaliranog sistema.

Zdravo...

Ukoliko se tokom instalacije, u delu za odabir softvera koji treba instalirati sve ostavi na podrazumevanim postavkama, biće instalirano prosečno radno okruženje zasnovano na KDE-u. Termin „prosečno” u ovom slučaju znači da će biti instalirani programi manje-više svih namena pa je sistem skoro potpuno funkcionalan „out of the box”, što je vrlo dobro pošto se neretko dešava da korisnici besomučno pritiskaju Next prilikom instalacije. Programe je moguće dodatno instalirati sa medijuma prilikom instalacionog procesa, ali i kasnije.

Osnovu sistema predstavlja Linux kernel 2.6.17, dok je grafički sloj zasnovan na X.org serveru verzije 7.1 pa cela stvar u startu miriše na AIGLX (SK 12/2006) koji je od ove verzije integrisan u X.org. Malo stariji KDE 3.5.4 (SK 2/2006) posao obavlja prema svojoj reputaciji, dok će ljubitelji GNOME-a dobiti sveže okruženje sa oznakom 2.16. Podrazumevane aplikacije oba okruženja su adekvatno zastupljene kada govorimo o verzijama.

Ostali programi, kojih ima dovoljno na diskovima, delimično su sveži i dovoljno stabilni pa je kancelarijski paket OpenOffice.org (SK 10/2005) dostupan u verziji 2.0.3, omiljeni Mozillin browser Firefox (SK 11/2006) zapakovan je u verziji 1.5.0.7, istovetnoj kao i u slučaju Thunderbirda. Kako stvari na sceni stoje, distribucijama je prilično dosadilo da čekaju razvojne timove raznih programa da objave zvanično stabilne verzije, a Mandriva 2007 donosi dve zvezde u beta verzijama. Prva je Gaim (SK 6/2005) čija je verzija 2.0 Beta postala deo većine distroa, a druga GIMP (SK 4/2005) u verziji 2.3.10. Svaka nova serija ovog alata zasigurno donosi nov kvalitet, ali se čini da je za ovakav potez malo rano. Prvo razočaranje donosi potraga za Inkscapeom (SK 11/2005) kojeg na diskovima nema, što je slučaj i sa Xarom. Dalja pretraga pomoću paket menadžera otkriva da nema ni XMMS-a ili ičeg sličnog (Beep Media Playera, recimo), dok su Amarok ili Banshee naravno tu (SK 4/2006). Mplayer, Xine (SK 3/2006) (zajedno sa plug-inovima), Kmplayer i FFMpeg će uspeti da reprodukuju dosta toga, mada je za potpun ugođaj u modernoj kriptovanoj ili nekriptovanoj multimediji potrebno imati neslobodne kodeke. Ukoliko je od Mandrive 2007 Free potrebno napraviti LAMP server, Apache 2.2.3, PHP 5.1.6 i MySQL 5 će biti sasvim dovoljni, dok je PostgreSQL 8.1.4 takođe dostupan.

Mandriva 2007 je donela odličnu integraciju novih 3D tehnologija pa se pomoću njenog kontrolnog centra brzo i lako može omogućiti korišćenje tehnologija AIGLX ili XGL u kombinaciji sa kompozitnim menadžerom Compiz. Uključivanju ovih tehnologija mora prethoditi osposobljavanje grafičkog podsistema, što je u slučaju Mandrive Free malo komplikovaniji posao. Sama instalacija drajvera za ATI ili Nvidia kartice, preuzetih sa sajtova ovih proizvođača, nije nikakav problem. Glavni kamen spoticanja predstavlja činjenica da na četiri diska ne postoji paket koji sadrži headere ili izvorni kôd kernela. Bez toga je praktično nemoguće kompajlirati module pa 3D ostaje daleko od vlasnika kartica koje nije moguće „poterati” DRI drajverima. U Mandrivinom repozitorijumu postoji ovaj paket, ali pat pozicija nastaje onda kada je potrebno kompajlirati drajver za hardver koji računar povezuje sa Internetom. Vlasnici broadband veze koji se pomoću Mandrive Free povežu na Internet lako će rešiti problem instalacijom paketa iz repozitorijuma, a update je takođe preporučljiv jer će osvežiti softver koji se dobija na diskovima. DialUp realnost nažalost ostaje zaboravljena.

Ova verzija je takođe posebna po novom vizuelnom identitetu distribucije pa je sada već stara tema Galaxy predstavljena u Mandrakeu 9.1 otišla u penziju i zamenjena je novom pod nazivom Ia Ora (inače znači „Zdravo” na polinežanskom francuskom). Tema pokriva kontrole i okvire prozora, a zadržaćemo se na tome da je prilično neutralna i prijatna za korišćenje.

...i doviđenja.

Ono što ovoga puta nismo probali jeste vlasnički raj koji se dobija kupovinom nekog od drugih izdanja i koji između ostalog sadrži LinDVD, Skype, Kaspersky antivirus, BitDefender, Cedegu, FlatOut, drajvere, kodeke i još štošta. Ova izdanja nije moguće kopirati, tačnije, njihovo umnožavanje i deljenje nije legalno usled velikog broja restriktivnih licenci softvera koji sadrže. Neke od pomenutih aplikacija se reklamiraju tokom instalacije Free verzije pa se nameće zaključak da je ta verzija ipak samo besplatno pivo.

Testiranje je pokazalo dobre performanse, prepoznavanje hardvera i njegovo automatsko konfigurisanje je na visokom nivou, mada treba pomenuti da USB ADSL modem sa Connexant čip-setom nije bilo moguće podesiti iz Mandriva Control Centra. Preciznije, konfiguracija konekcije koja koristi ovaj uređaj je moguća, ali nažalost ne radi. Malo rada u terminalu je, naravno, rešilo problem.

Nedostupnost pojedinih paketa na diskovima ostavlja veliku mrlju na prilično dobroj slici koju Mandriva 2007 Free ostavlja budući da su oni dostupni u repozitorijumima pa postoji sumnja da bi takvo stanje trebalo da navede lenje korisnike na plaćanje nekog od drugih pakovanja iz Mandrivine prodavnice umesto instaliranja preko mreže. Kada govorimo o prodavnici, u njoj je moguće kupiti i Mandrivu 2007 na USB Flash memoriji kapaciteta 2 GB koja košta 59 EUR u trenutku pisanja članka.

Hvalospevi i marketing zasnovani na prisustvu vlasničkih programa će kod GNU/Linux korisnika kojima je stalo do sopstvene slobode izazvati u najmanju ruku prezir, mada, bez obzira na profil korisnika, pomisao na piratsku kopiju GNU/Linux distribucije izaziva jezu. U svakom slučaju, Mandriva 2007 će naći svoje mesto na sceni, dok njen tehnički kvalitet ne treba previše sporiti jer zaista postoji.

Ivan JELIĆ

 
Informisanost pre svega
Mandriva Linux 2007
Šta mislite o ovom tekstu?
digiKam 0.9.0

Platforma:
GNU/Linux
Veličina:
4 CD
Cena:
OS je besplatan
Adresa:
www.mandriva.com
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera