Treća generacija mobilne telefonije u Srbiji

Testirali smo brzinu prenosa podataka preko EDGE, WCDMA i HSDPA protokola

Mobilna telefonija Srbije je 27. decembra pustila u komercijalni rad prvu 3G mrežu u Srbiji. Kao i svaku novu tehnologiju, odmah smo poželeli da je isprobamo, i to do krajnjih granica. Zbog toga smo kontaktirali MTS kako bismo dobili potrebne informacije i opremu. No, krenimo redom.

Osnovna prednost treće generacije mobilne telefonije jeste znatno brži prenos podataka koji obezbeđuje podlogu za razne multimedijalne servise poput video-poziva i video-striminga. Mreža koju je MTS predstavio predstavlja zapravo „drugu” generaciju 3G mreža. Naslednik GSM-a, UMTS, standardno za bežični interfejs koristi WCDMA (Wideband Code Division Multiple Access) protokol. Međutim, mreža MTS-a podržava i HSDPA (High-Speed Downlink Packet Access) protokol što mnogi nazivaju 3,5 G mrežom. Ovaj protokol koristi tehniku HS-DSCH (high-speed downlink shared channel) kojom kombinuje slobodne kanale i postiže veću brzinu prenosa podataka ka korisniku. HSDPA je standardizovan kroz peto izdanje standarda 3GPP (Third Generation Partnership Project).

Tehnologija HSDPA trenutno predstavlja najbržu verziju komercijalnih bežičnih mreža mobilne telefonije. Na njoj će se zasnivati razvoj i u doglednoj budućnosti pa će sadašnja maksimalna brzina od 3,6 Mbit/s biti povećana na 7,2, a zatim i na svih 14,4 Mbit/s.

Šta nudi MTS

Servisi treće generacije mobilne telefonije dostupni su svim postpejd korisnicima MTS-a koji se prijave za njih (za sada se koriste postojeće SIM kartice). U promotivnom periodu naknada za korišćenje usluga iznosi 99 dinara mesečno plus PDV. Plaćanjem ove naknade, korisnik dobija mogućnost obavljanja video-poziva po ceni običnog poziva u okviru svoje tarife, besplatno korišćenje novog APN-a (3Gmondo) preko kojeg je moguće pristupiti 3G sekciji Monda. U ovom proširenju Monda nalaze se multimedijalni servisi striminga videa (spotovi, trejleri filmova) sa emitovanjem živog televizijskog programa (RTS1, B92 i SOS u periodu našeg testiranja) i pristup određenom broju kamera koje su postavljene tako da prikazuju situaciju na najprometnijim raskrsnicama u Beogradu.

Što se tiče Interneta, korisnici koji se prijave za 3G usluge mogu i dalje da koriste APN-ove koji postoje od ranije (gprswap, gprsinternet) a cena ostvarenog Internet saobraćaja je ista kao i kod 2G usluga u okviru tarife koja se koristi.

3G mreža je na početku komercijalnog korišćenja bila prisutna u sledećim mestima: Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kragujevac, Kopaonik, Kruševac, Kraljevo, Pančevo, Smederevo, Paraćin, Ćuprija, Sombor, Subotica, Požarevac, Užice, Zlatibor, Bor i Vrnjačka Banja. Tokom januara planirano je pokrivanje Vranja, Leskovca, Sremske Mitrovice, Šapca, Zaječara i Jagodine.

Za preciznije informacije o pokrivenosti teritorije i drugim pitanjima koja su nas zanimala obratili smo se gospođi Jeleni Stojanović, direktoru sektora za marketing i prodaju u MTS-u. Početkom januara, MTS je imao oko 100 UMTS baznih stanica. Prema planu prve faze, do kraja marta će biti instalirano još 25 UMTS baznih stanica. Nakon toga se očekuje stalno poboljšavanje pokrivenosti jer je već planirana nabavka novih baznih stanica. Trenutna situacija je takva da je najveći deo stanica instaliran u Beogradu koji je dobro pokriven, dok je na pojedinim lokacijama koje smo naveli pokrivenost ograničena na sam centar mesta. No, to je početno stanje i pokrivenost će se širiti.

Kada se koriste 3G servisi tokom kretanja (recimo, striming TV programa), može se desiti da se izađe van dometa 3G signala. Tada se servis ne prekida, već se pokušava njegovo održanje kroz 2G protokole za prenos podataka, EDGE ili GPRS. Zbog toga nas je zanimalo da li sve 2G bazne stanice podržavaju EDGE koji je koliko-toliko sposoban da omogući funkcionisanje servisa. Dobili smo odgovor da trenutno 67% MTS-ovih 2G baznih stanica podržava EDGE i da je planirana nabavka još jedinica potrebnog hardverskog proširenja za EDGE podršku tako da će se pomenuti procenat povećati. S obzirom na to da se svuda u svetu 3G tehnologijom pokrivaju urbane sredine, može se smatrati da MTS ima dovoljno 2G baznih stanica sa EDGE podrškom da u urbanim sredinama korisnik može računati na ovu tehnologiju ukoliko izgubi 3G signal.

Servisi

3G servisi koje za sada nudi MTS svode se na video-striming i video-pozive. Video-poziv je prvi servis koji korisnici isprobavaju – od mogućnosti da vidite dragu osobu dok razgovarate s njom pa sve do mogućnosti da osobi s kojom razgovarate pokažete ono što i sami možete da vidite. U vezi sa video-pozivima nema se više šta dodati.

Za striming je zadužen poseban server koji sa korisničkim uređajem dogovara kvalitet slike u zavisnosti od trenutno raspoložive brzine. Korisnici preko 3G Mondo portala mogu da gledaju TV programe. Praćenje programa na malim displejima telefona sasvim je upotrebljivo kada su u pitanju emisije na jeziku koji korisnik razume. Problemi počinju kada je potrebno čitati titlove ili posmatrati igrače u nekom sportu kada se kamera nalazi na tribinama (na osnovu slike na ekranu može se sa sigurnošću tvrditi koja je ekipa u napadu i ne mnogo više od toga). U svakom slučaju, video-striming je odličan servis i verovatno će telefoni sa većim displejima i većim rezolucijama rešiti navedene probleme.

Ono što tek predstoji i što otvara veliku perspektivu razvoja biznisa zasnovanog na 3G tehnologiji predstavlja razvoj servisa. Kao i kod SMS i MMS servisa, tu će glavnu reč imati tzv. Content provideri tj. nezavisne firme koje će servise nuditi preko infrastrukture mobilnog operatera i sa njim deliti profit. Lako je zamisliti servise poput videa na zahtev (ako ste propustili epizodu omiljene serije, neku TV emisiju ili bilo šta drugo za šta postoji interesovanje i moguće je kupiti autorska prava), ali su potencijali razvoja najrazličitijih servisa gotovo neograničeni.

Pomenimo primer jednog servisa koji funkcioniše u Japanu. Preko audio-striminga se emituju muzičke numere i ako korisnik poželi da kupi pesmu koja se trenutno emituje, dovoljno je da pritisne jedan taster. Malo stariji čitaoci će se verovatno setiti „jurenja” popularnih pesama po radio-stanicama tokom osamdesetih godina prošlog veka i njihovog snimanja na audio-kasete...

Osim zabave, 3G video servisi mogu da se primene i u mnogo ozbiljnije svrhe. Poput 3G kamera koje su postavljene na prometne raskrsnice, postoje digitalni uređaji za snimanje slike sa više kamera, koji se upotrebljavaju u bezbednosnim sistemima koji imaju mogućnost prikazivanja slike putem 3G signala. Recimo da ste negde u restoranu tokom vikenda i da se oglasi alarm u prostorijama firme, dobijate dojavu i uspostavlja se veza sa video-sistemom u vašoj firmi, gledate živu sliku sa kamera, zatim i snimke trenutaka kada se alarm oglasio i na osnovu toga zaključujete da li je došlo do provale ili je možda čistačica pogrešno deaktivirala alarm...

Test brzine

Ono što je nas najviše zanimalo tokom testiranja 3G tehnologije bio je zapravo samo „običan” Internet, ali Internet velike brzine dostupan u svakom urbanom kutku koji omogućava ozbiljan posao i kada ste u automobilu, parku, restoranu.

Za testiranje EDGE, WCDMA i HSDPA brzine prenosa podataka u mreži MTS-a koristili smo opremu dobijenu od MTS-a i odgovarajuću SIM karticu. Za testiranje smo koristili Nokia Communicator 9500 (EDGE), SonyEricsson P990 (WCDMA), SonyEricsson GC85 PCMCIA modem (EDGE) i Huawei E220 USB modem (EDGE, HSDPA). Neko će se zapitati zbog čega smo koristili čak četiri uređaja? Odgovor nije tako jednostavan. Želeli smo da probamo i modeme i telefone. P990i, iako 3G smartphone, nema EDGE i nije usamljen u tome jer veliki broj WCDMA telefona nema EDGE, što znači da kada ostanete bez 3G signala, ostajete i bez 3G servisa. Zbog toga smo koristili Communicator 9500, i to povezavši ga Bluetooth vezom, a P990i USB kablom (zbog manjih problema sa konfiguracijom Blutooth veze, odlučili smo se za brže rešenje). GC85 se nalazi u standardnoj ponudi MTS-a kao deo biznis paketa NetPaket 25 i NetPaket 100 i kao PCMCIA kartica odlično pristaje uz notebook računare (primetimo da ima neintegrisanu antenu sa osetljivim konektorom – postoji i model GC86 sa integrisanom antenom).

Hardverska zvezda testa bio je Huawei E220, jedini HSDPA kompatibilan uređaj i jedan od relativno retkih USB modema u svetu koji podržavaju ovu tehnologiju (ni broj PCMCIA HSDPA modema nije znatno veći). Ovaj modem stiže bez drajvera jer se po njegovom konektovanju prijavljuje i kao CD uređaj i instalacija drajvera počinje automatski (Windows XP i 2000). Kod ovog modema moramo da pohvalimo i sam kontrolni softver. Ono što ovim modemom nismo mogli da testiramo jeste brzina WCDMA jer se pri izboru 3G signala automatski prelazi na HSDPA.

Testovi koje smo obavili rađeni su u uslovima slabe iskorišćenosti baznih stanica jer broj 3G korisnika još uvek nije preveliki. Pri tom smo se čak trudili da većinu testova obavimo u noćnim i ranim jutarnjim časovima kako bismo dobili predstavu o krajnjim dometima. I pored toga, s vremena na vreme se dešavalo, u zavisnosti od lokacije i vremena, a time i aktivnosti drugih korisnika, da dobijemo znatno niže vrednosti jer komunikacija glasom i videom ima veći prioritet od prenosa podataka. To se još više osećalo na testu EDGE signala jer je znatno veći broj korisnika 2G mreže i nije uvek lako doći do slobodnih slotova na baznoj stanici usled čega brzina osciluje iz sekunda u sekund uz kratkotrajne pikove koji ne odslikavaju pravo stanje.

Brzine koje smo ostvarili, posebno na 3G protokolima, i ukupan utisak više su nego pozitivni. Koristeći HSDPA, ostvarili smo transfer od 1,2 Mbit/s po izveštaju softvera modema, dok su naši programi za merenje protoka prijavili pik od čak 174 KB/s (1,35 Mbit/s). Kada je reč o brzini uploada, ostvarili smo maksimalnu brzinu od 70,6 Kbit/s. Kod WCDMA maksimalna brzina iznosila je 371,2 Kbit/s, dok je upload dostigao pik od 92 Kbit/s. Kod EDGE saobraćaja maksimalna brzina je iznosila 208 Kbit/s, a upload čak 110,9 Kbit/s.

Sve ove brojke treba uzeti sa rezervom zbog različitih načina merenja zbog korišćenja tri programa i zato što su to sve vršne vrednosti. Recimo da je DL sa HSDPA oko 140–160 KB/s, WCDMA od 35–42 KB/s, a EDGE od 9–18 KB/s kada nema gužve na baznoj stanici. Svakako najviše zbunjuju brojke za upload. EDGE ima veću vrednost nego 3G protokoli. Razlog tome su parametri oba 3G protokola koji su postavljeni na 64 Kbit/s u trenutku kada smo mi vršili testiranja, prema rečima ljudi iz MTS-a koji su zaduženi za testiranje sistema. Pouzdanost naših merenja uploada se tu pokazuje kao precenjena, a mi svakako smatramo da je postavljena vrednost premala, posebno za HSDPA, i da će to nakon nekog vremena i primedbi korisnika biti povećano.

U svakom slučaju, autor ovih redova je srećan što su testovi trajali samo nekoliko dana jer bi u suprotnom korišćenje kućnog ADSL priključka brzine 256 Kbit/s izazivalo depresiju.

MTS će već početkom februara ponuditi PCMCIA i USB varijantu HSDPA modema. O kojim se konkretno uređajima radi, nismo uspeli da saznamo. Inače, Intel u nasledniku svoje Centrino platforme planira i podršku za HSDPA uz korišćenje Nokijinog čipa.

Za test nismo uspeli da obezbedimo HSDPA telefon, mada smo na najpopularnijem domaćem sajtu koji se bavi mobilnim telefonskim aparatima (www.mobilnisvet.com) pronašli informaciju da se u Beogradu mogu naći dva takva aparata (Motorola RAZR V3xx i BenQ-Siemens EF91). Inače, ukoliko u specifikaciji telefona ne vidite WCDMA već samo HSDPA, ništa ne brinite. HSDPA je vertikalno kompatibilan sa WCDMA pa će taj telefon raditi i u „običnim” 3G mrežama.

Pomenimo i da je MTS instalirao transparentni proxy za Web saobraćaj na adresi 2.2.2.2 koji služi da ubrza i smanji troškove surfovanja. U pitanju je softver NettGain System 1200 firme FlashNetworks (www.flashnetworks.com/files/pdf/1200brochure.pdf) koji je aktivan ukoliko koristite APN gprsinternet. Optimizacija se vrši i za pop3 protokol uz dodatnu optimizaciju headera. Prilikom prvog zahteva iz nekog browsera, dobija se mogućnost izbora kvaliteta slika (i flash sadžaja), a kasnije se to može promeniti na pomenutoj adresi. Ovo je odličan potez MTS-a koji će korisnicima omogućiti više surfovanja za manje novca (reč je o korisnicima koji koriste desktop browsere – Nokia Communicator 9500 sa svojom Operom 7 ne može da koristi ovo ubrzanje, što ne znači da na nekom handheld uređaju ovaj sistem neće raditi).

• • •

HSDPA oprema koju MTS poseduje lako se može proširiti sa sadašnjeg teorijskog maksimuma od 1,8 Mbit/s na 3,6 Mbit/s, ali bi takav potez iziskivao i pojačavanje komunikacione mreže koja ide od centrala do baznih stanica. Ovo će se verovatno dogoditi u narednom periodu, a u zavisnosti od potreba korisnika.

MTS priprema nove pakete za prenos podataka u 3G mreži, ali u trenutku kada ovo pišemo, nismo mogli da dobijemo informaciju ni o tome kako će oni biti koncipirani niti kada će to biti. Do tada uz sadašnju cenu od 0,04 dinara po kilobajtu bez PDV-a (tj. 49492,77 dinara za 1 GB podataka sa PDV-om) retko ko će ozbiljno koristiti 3G za brzi Internet. Do tada ostaje korišćenje servisa 3G Mondo i video-poziva po promotivnoj tarifi.

Početak komercijalnog rada prve 3G komercijalne mreže u Srbiji je sjajna vest. Performanse tehnologije su izvrsne u poređenju sa dosadašnjima i sada je samo na tržištu (korisnicima, operaterima, content provajderima i konkurenciji) da definiše pravila igre. A naslov? To je slogan sa kutije modema Huawei...

Dušan DINGARAC