Dok skupljamo zaostavštinu iz perioda Slavka Tatića i kompanije, današnja industrija zabave za decu kreće se u sasvim drugom pravcu. Odavno se danska kompanija Lego udaljila od klasičnih kockica po kojima je i stekla svetsku slavu. Trenutno najpopularniji serijal igračaka koje se sastavljaju od „kockica” definitivno je Bionicle (ko nađe kockasti oblik dela za sastavljanje, neka hitno javi taj fenomen redakciji). Smišljen je kompletan svet, priča je razrađena do detalja (uključujući istoriju i čak posebno pismo) i u nju su umetnuti likovi dobra i zla. Verovatno bi se deca iz vremena Duška Dugouška, Mikija Mausa i ostalih uplašila ovih likova koje nudi Lego, ali je njihova popularnost među današnjim „nekim novim klincima” izuzetno velika.

U saradnji sa programerskim kućama Tt Games i Eidos, Lego je predstavio drugu igru koja obrađuje ovaj serijal igračaka. Priča se nadovezuje na priču iz prvog dela (SK 02/2004), a ono što razlikuje novi Bionicle Heroes od prethodnog dela jeste prelazak u ozbiljniju kategoriju igara. Prva igra bila je više kao uvod u svet Bionicla, sa akcentom na enciklopedijska objašnjenja. Nastavak je napredovao prvenstveno po složenosti igre tako da može da zadovolji i zahtevnije igrače.

Igra vas ponovo stavlja u ulogu pozitivaca u svetu Bionicla – moćnih Toa (Matoro – ledeni, Jaller – vatreni, Hewkii – kameni, Nuparu – zemljani, Hahli – vodeni i Kongu – vazdušni) koje birate menjajući maske. Svaki ima posebno oružje i posebne moći: Matoro slaže mostove od santi leda i ima zum-nišan, Jaller otvara tajne sobe, Hewkii otvara sva vrata, Nuparu se jedini penje uz brda (ali samo na označenim mestima), Hahli hoda po vodi, a Kongu leti. Zadatak vam je da spasete ostrvo Matorana, Voya Nui, koje su zauzele zle Pirake i vratite od njih otetu masku života stanovnicima ostrva. Na početku se nalazite u selu Matorana gde ćete se često vraćati zbog prodavnice u kojoj se kupuju oprema i poboljšanja za Toe, kao i dodaci za nivoe. U selu se još nalaze i sobe sa tamnicama za zarobljene primerke protivnika, zatim soba u kojoj su objašnjenja pojmova koje ste prikupili na nivoima, kao i odeljak za zabavu – zarobljene Pirake će izvoditi razne vratolomije za vas u Piraka Playgroundu. Po ulasku u glavnu sobu, pred vama je izbor između šest oblasti ostrva koje su zauzele zle Pirake (voda, led, kamen, vatra, zemlja i vazduh), a svaka oblast ima četiri nivoa. Očekuje vas borba sa vojskom zla koju čine do zuba naouružani Bohroci, Visoraci i Vahkiji.

Na svakom nivou skriveno je pet srebrnih i četiri zlatna kanistera, čijim skupljanjem otkrivate istorijske maske i likove za sobu sa objašnjenjima. Svaki nivo počinjete opremljeni sa dve do četiri maske. Nosite specijalni radar za neprijatelje i maske (u prodavnici se može kupiti i dodatak – radar za kanistere). Skupljanjem „para” (srebrne, platinaste i zlatne „kockice” koje „dropuju” neprijatelji i pojedini predmeti kada ih uništite) puni se „novčanik”. Kada je „novčanik” pun, prelazite u Hero mod, čime postajete nepovredivi „na određeno vreme”. Ove „parice” vam nakon završetka nivoa služe za kupovinu u prodavnici u selu, koja je neophodna kako bi se igra završila.

Svi nivoi imaju tipske krajeve bez obzira na oblast. Na kraju prvog nivoa borite se protiv Rakšija i gomile Visoraka i Bohroka. Za kraj drugog nivoa nije predviđen neprijatelj, već morate da pronađete put do magične loptice. Na kraju trećeg nivoa čeka vas neko od Dark Huntera, nekada zaštitnika Matora. Na kraju poslednjeg nivoa dočekuje vas lično Piraka – pobedom nad njim oslobađate oblast. Igra se prelazi kada se osvoji i sedma oblast – protivnik vam je Vezon koji jaše na Fenrakku. Pobedom nad Vezonom dobijate masku života.

Ne treba napominjati da je igra izašla gotovo u isto vreme kada i nova, napredna familija igračaka Bionicle. U pitanju su Inika Toe, Dark Hunteri i Pirake pa je logičan potez Danaca da u sklopu njihove promocije izdaju ovakvu igru za skoro sve platforme. Više puta prežvakan scenario i odavno poznat način izvođenja igre obogaćeni su dobrom grafikom, muzikom, kao i video-klipovima koji prate važne događaje u igri. Na njima ćete sresti uglavnom „fore” u duhu Kojota i Ptice Trkačice. Mana igre je strogo ograničeno kretanje glavnog lika, nemogućnost skokova i ostvarivanja njegovih moći na bilo kom mestu u igri. Ovo je razumljivo s obzirom na uzrast za koji je namenjena tako da programeri nisu hteli da stvore konfuziju kod igrača, čak su se trudili da u svakom trenutku naznače igraču šta mu valja činiti. Gledajući prvi deo, igra jeste komplikovanija, potrebno je puno više vremena kako bi se prešla, ali ova „pucačina” svakako neće ostati na hard disku zbog kvaliteta. Nakon uspešnog završetka, potpuna soba sa objašnjenjima postaje enciklopedija za svet nove generacije Bionicla, tako da će, kao i u slučaju prvog dela, ostati na hardu da rešava životna pitanja i nedoumice mlađih naraštaja oko magičnih moći njihovih Lego igračaka.

Miona STOJIČEVIĆ, Vladimir MACUR