LAKI PINGVINI<>
072006<><>

Ubuntu Dapper Drake 6.06

Čekanje se isplati

Odlaganje konačnog objavljivanja stabilne verzije najpopularnije distribucije na DistroWatchu izazvalo je prilično razočaranje svih njenih fanova. Naime, ovom verzijom je narušen šestomesečni ciklus objavljivanja novih izdanja jer je ona umesto 6. aprila objavljena prvog juna. Odlaganje je obrazloženo naporima da se Dapper Drake dovede na nivo kvaliteta enterprise distribucije, kako bi ovo izdanje postalo prvo koje će imati duži period podrške od prethodnika. Otuda i dodatak LTS koji je skraćenica od Long Time Support.

Dapperov prethodnik je u priličnoj meri usporio rast kvaliteta Ubuntua. Daleko od toga da je bio loš, ali nije predstavljao napredak u meri u kojoj se to od njega očekivalo. Testiranje prvih probnih verzija Dappera je pokazalo da će on biti zaista ozbiljan i kvalitetan sistem i, što je najbitnije, da će predstavljati veliki korak napred u odnosu na prethodna izdanja. Uistinu, Dapper je pred 6. april imao solidan broj bagova koji ne bi trebalo da se javljaju u jednom stabilnom izdanju. No, produženje roka je pametno iskorišćeno pa je 1. juna na Internetu postao dostupan Dapper Drake 6.06 LTS (planirana oznaka 6.04 je usled pomeranja preimenovana u 6.06), kao novo stabilno izdanje distribucije Ubuntu.

Novosti u startu

Prva novina koju Dapper donosi mogla se primetiti prilikom posete stranama za preuzimanje. Ranija postavka od dva CD-a, instalacionog i live, sada je promenjena. Live disk je postao desktop disk, dok je instalacioni dobio ime alternate. Uzrok ovome je premijera novog sistema instalacije Ubuntua. Alternate disk je generalno ostao ista stvar kao i stari instalacioni disk, dok je live dobio novu mogućnost u vidu grafičkog instalera koji omogućava brzu i laku instalaciju sa podignutog live sistema pa je zato on sada desktop disk. Pored ova dva, dostupan je i serverski instalacioni disk, podržane platforme su x86, AMD64 i PPC (Mac), dok je uoči izlaska Dappera objavljeno da će Ubuntu podržavati i SUN Sparc procesore, sa akcentom na Fire T1000 i T2000 procesorima.

Nova dimenzija instalacije

Kao distribucija koja je od svog pojavljivanja pretendovala na desktop tržište, Ubuntu se zasnivao na tekstualnoj instalaciji. Iako je instaliranje Ubuntua prilično trivijalan posao uprkos korišćenju tastature, mnogima je shell stresno okruženje. Zato novi live disk ima grafički instaler koji posao obavlja u nekoliko klikova, čime je Ubuntu stao u red distribucija koje je moguće instalirati klikom na taster Forward. Treba naglasiti da je ovaj metod instalacije predviđen za računare koji imaju više od 192 MB radne memorije, dok će korisnici računara sa manje RAM-a morati da se zadovolje tekstualnom instalacijom kako bi se Dapper zavrteo na njihovim mašinama.

Instalacija u grafičkom modu je izuzetno jednostavna, pa su čak i poslovi poput particionisanja diska i odabira particija dobro ilustrovani i ne bi trebalo da bude problema. Nekoliko klikova na taster Forward će biti dovoljno za brzu i laku instalaciju novog sistema. Tekstualni instaler je ostao jednostavan kao i ranije pa korisnici neće imati puno problema da instaliraju sistem na ovaj način.

Što se particionisanja tiče, jedino je bitno izabrati ručni odabir particija ukoliko je potrebno sačuvati podatke na hard disku. Ostali koraci za koje je potrebno angažovanje korisnika mahom su trivijalni poput lokalnih podešavanja, korisničkog imena i slično. Ostatak posla instaler obavlja manje-više sam pa će nakon određenog vremena sistem biti spreman za eksploataciju.

Kao i ranije, pored podrazumevanog moda instalacije koji je skoro potpuno automatizovan, postoji i opcija unosa reči expert prilikom bootovanja instalacionog diska, kada će korisnik imati potpunu kontrolu nad instalacijom sistema. Doduše, nedostaje mogućnost bolje kontrole instalacije paketa pa će korisnici koji žele sami da odaberu šta i kako instalirati, morati prvo da podignu minimalni sistem, nakon čega sledi apt-get avantura. Ekspertska opcija će omogućiti i pravljenje root naloga sa lozinkom, što u podrazumevanom modu nije slučaj, već se za administratorske poslove koristi sudo.

Patak u akciji

Pored podrazumevanog GNOME-a koji se vezuje za ime Ubuntu, ova distribucija obezbeđuje potpuno funkcionalan desktop baziran i na drugim desktop okruženjima/menadžerima prozora (SK 2/2006). Dostupne su i varijante Kubuntu (KDE) i Xubuntu (XFCE).

Prvo logovanje na Ubuntu desktop pokazuje da je ovo izdanje pored programerskih prošlo i kroz dizajnerske ruke. Naime, Ubuntu je prilikom objavljivanja petog „leta” probnog izdanja Dappera (Filight 5) predstavio novi theme engine za GNOME pod nazivom Ubuntulooks. Ova tema donosi znatna vizuelna poboljšanja i radi vrlo stabilno. Cairo je takođe bio u opticaju, ali je Ubuntu ipak sledio GNOME-ovu politiku ostavljanja ove biblioteke za sledeće izdanje. Ubuntulooks izgleda jednostavno sjajno, naročito u kombinaciji sa novim Human ikonama (Human ikone i Ubuntulooks teme u drugim bojama se mogu naći na Internetu).

Osnova okruženja je naravno GNOME 2.14.1 koji donosi sva unapređenja nove serije. Sa novim izgledom i nekoliko hakova (dijalog za kraj rada na primer), Ubuntu je definitivno veoma komforno, izuzetno stabilno i brzo okruženje.

Za ljubitelje KDE okruženja obezbeđena je varijanta Kubuntu koja se distribuira kao i Ubuntu i praktično je identičan sistem sa jedinom razlikom u desktop okruženju i pratećim aplikacijama. Kubuntu Dapper se isporučuje sa KDE-om u verziji 3.5.2, koji sa sobom povlači i propratni softver elementarnih namena. Izgled okruženja je za svaku pohvalu, KDE meniji su lepo sređeni, dok je Lipsik tema još malo dorađena i izgleda zaista sjajno, zajedno sa kompletnim KDE-om koji je poznat po dobrom vizuelnom utisku. Automatsko montiranje izmenjivih diskova radi korektno pa se prilikom ubacivanja nekog medija pojavljuje prozor sa ponuđenim akcijama vezanim za njega (početak reprodukcije za DVD, pregled sadržaja i slično). Kvalitet okruženja koje novi Kubuntu pruža je očigledan, što je verovatno bio jedan od motiva razvojnog tima Simply Mepisa da nove verzije te distribucije bazira baš na Kubuntuu.

Okruženje koje sve više skreće pažnju na sebe, pre svega zbog kompromisa između performansi i mogućnosti, jeste XFCE (SK 5/2005). Korisnici ovog okruženja, zahvaljujući njegovoj popularnosti i kvalitetu, takođe su dobili svoju varijantu Ubuntu sistema – Xubuntu 6.06. Pokreće ga XFCE 4.3, vrlo brzo i komforno okruženje koje ne iziskuje puno resursa za svoj rad. U ovom izdanju se pojavljuje i Thunar fajl menadžer koji se brine za desktop XFCE-a čineći radno okruženje kompletnim, naročito pogodnim za slabije računare.

Dapper Drake 6.06 pokreće Linux u verziji 2.6.15, dok je odabir namenskih aplikacija manje-više standardan. Grafički server je naravno Xorg u verziji 7.0, dok kao opcija postoji i XGL server koji se mora instalirati iz repozitorijuma. Za neupućene, radi se o grafičkom serveru zasnovanom na OpenGL-u koji nudi desktop nove generacije sa efektima i mogućnostima o kojima smo do skoro mogli samo da maštamo. Napominjemo da je XGL još uvek test softver pa se ne treba iznenaditi ako se dogodi nešto nepredviđeno.

 
Za Internet se brinu Firefox 1.5.0.3 i Thunderbird 1.5.0.2, dok su ostale Internet aplikacije standardne za okruženja koja se isporučuju (Evolution, Kontact i slično). Podrazumevani kancelarijski paket je OpenOffice 2.0.2 (SK 10/2005), dok je odabir programa za obradu grafike pao na standardna imena – GIMP 2.2.11 (SK 4/2005) i Inkscape 0.43 (SK 11/2005). Ne treba zaboraviti ni delove Koffice paketa za grafiku, gde treba istaći Kritu koja se razvila u vrlo ozbiljnu aplikaciju, pa GIMP više nije sam na tom polju kada su slobodni alati u pitanju.

Multimedija je, ukoliko izuzmemo uobičajeni izostanak neslobodnih kodeka na instalacionim medijima, standardno dobro pokrivena, s tim što je odabir programa ponovo podređen grafičkom okruženju. Naravno, XINE, Mplayer (SK 3/2006), XMMS (SK 4/2006) i ostali su dostupni u repozitorijumima ili na dodatnom DVD-u (koji takođe ne sadrži kodeke) pa je instalacija željenog programa vrlo lak posao. U zavisnosti od okruženja, Totem, Rhythmobox, Amarok ili Kaffeine će se pojaviti u menijima odmah nakon instalacije sistema. Ukoliko su vam vlasnički multimedijalni formati svakodnevica, moraćete da instalirate dodatne pakete, bilo o kom multimedijalnom okruženju da se radi (Gstreamer na primer).

Utisci

Kratko testiranje novog Ubuntua pokazalo je da je ova distribucija definitivno učvrstila mesto na vrhu. Razlog tome pre svega leži u činjenici da je ovo izdanje veliki korak napred u odnosu na prethodno, koje nikako nije moglo da se pohvali u toj meri.

Iako Dapper sada ima grafički instaler, tekstualni mod je i dalje vrlo jednostavan za korišćenje. Ono što nedostaje da bi Ubuntu u potpunosti bio user-friendly distribucija jeste centralni grafički administracioni alat, mada nekoliko programa iz GNOME administracionog paketa sasvim dobro rade posao.

Performanse novog Ubuntua su zaista odlične. Bilo da se radi o GNOME, KDE ili XFCE okruženju, sistem se ponaša izuzetno stabilno i brzo. GNOME je u novoj verziji doneo znatna ubrzanja i optimizacije pa sada troši mnogo manje memorije nego ranije, dok je KDE serijom 3.5 takođe otišao korak dalje. Pored toga, Ubuntu developeri su radili na optimizaciji čitavog sistema, posebno podizanja sistema, jer je taj proces sada osetno kraći nego ranije. Ovde treba pomenuti da se neki servisi nepotrebno pokreću sa sistemom, a saveti o tome kako zaustaviti ono što ne treba, lako se mogu pronaći na Internetu. Odabir softvera je naročito pozitivna stvar jer se na DVD-u sa paketima može naći skoro sve što je potrebno. Iako pominjanih kodeka nema, čak i korisnici koji imaju DialUp vezu mogu ih Synapticom, Adeptom ili APT-om iz terminala instalirati preko Interneta jer količina podataka koju treba preneti nije velika. Štaviše, disk sa paketima koji se ubaci u drajv će biti automatski prepoznat pa ga korisnik jednim klikom može dodati u bazu paketa.

Paketi koji se nalaze na Ubuntu, Kubuntu i Xubuntu diskovima postoje i u repozitorijumima. Ukoliko ste srećni korisnik neke brže Internet veze, bez problema se možete prepustiti pomenutim alatima koji će posao obaviti besprekorno. U suprotnom, diskovi su nužna realnost.

Ubuntu je distribucija koja ima jako dobru zajednicu pa se na zvaničnom forumu uvek mogu naći informacije o potencijalnim problemima. Štaviše, zajednica ove distribucije postoji i kod nas jer Ubuntuov lokalni tim (LoCo) za Srbiju (www.ubuntu-cs.org) postoji već izvesno vreme i trudi se da napravi što bolju zajednicu oko ovog distroa.

• • •

Nakon svega viđenog zaključak je jasan: Ubuntu Dapper Drake 6.06 svakako zaslužuje najtopliju preporuku. U poređenju sa svežim desktop sistemima poput Fedora Core 5 ili SUSE 10.1, Dapper ima šta da pokaže. Brzina, stabilnost, lakoća instalacije i korišćenja su kod Ubuntua optimalni, što ostavlja dovoljno slobode za sud da je Dapper Drake trenutno jedan od najboljih izbora za GNU/Linux desktop.

Ivan JELIĆ

 
HDD hirurgija
Podešavanje TV izlaza pod GNU/Linuxom
Ubuntu Dapper Drake 6.06
Šta mislite o ovom tekstu?

Platforma:
GNU/Linux
Veličina:
2 CD, 1 DVD
Cena:
OS je besplatan
Adresa:
www.ubuntu.org
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera