Od pojave Xboxa 360 je prošlo sasvim dovoljno vremena za ponovno postavljanje pitanja o realnoj budućnosti PC-a kao igračke platforme

Globalni trend tehnološkog razvoja oduvek je bila minijaturizacija. Prvi kompjuteri, mašine industrijskog kalibra, smeštene u hangarima i napajane omanjom hidrocentralom lagano su preseljavane u sve manje i manje hale, da bi naposletku završile u prostorijama ispod 100 kvadrata. Od toga do kancelarije i sobe nije prošlo puno vremena. Osamdesete i devedesete godine prošlog veka strpale su male i udobne računare na gotovo svačiji sto. Dizajn je bio „strimlajnovan”, uspostavljeni su standardi od kojih je najvažniji bio onaj koji se ticao obima i zapremine. Kompjuteri su prestali da budu tehnološka niša nalik na amaterske radio-stanice.

Pre upuštanja u analizu problema koji još nisam pomenuo valja naglasiti da su emancipacija i omasovljenje kućnih računara plod dva glavna faktora: Interneta i igara. Potonji faktor, po analizama svakog razumnog poznavaoca tehnologije i brze informatičke istorije, predstavlja osnovni zamajac tehnološkog razvoja PC-a u širem smislu. Da nije bilo ovog softverskog motora, ne bi bilo ni brzinske, multimedijalne ekspanzije, što je jasno kao dan. No, desetak godina predvidljive evolucije sada se okreće naglavačke. Predznak udobnosti, funkcionalnog dizajna i lake razumljivosti tehnologije sada postaje negativan. PC računari najnovije generacije, namenjeni vrhunskoj interaktivnoj multimediji postaju sve glomazniji, kompleksniji, skuplji i nedostupniji. Točak istorije počinje da se kreće u obrnutom smeru.

Ako neko želi da poseduje moderan PC koji je u stanju da tera najnovije igre, sada i u bližoj budućnosti, mora da poseduje znanje, pare i prostor u prilično nerealnoj meri. Snažne grafičke karte koje jedu struju zahtevaju jaka napajanja, sa dovoljno velikim kućištima koja omogućavaju ugradnju i ventilaciju. Proizvođači hardvera se utrkuju u kreaciji i advertajzingu sve većih i kompleksnijih sistema vodenog i vazdušnog hlađenja, opcionih i obaveznih dodataka, grafičkih karti koje teže 3 kilograma i zauzimaju dva slota na matičnoj ploči... U želji da se uzme lova, izmišljaju se sve besniji fazoni: SLI i crossfire povezivanje dve monstruozne grafičke karte u sistem koji teži kao pola katodnog monitora, zauzima pola kubnog metra prostora i zahteva 500 W napajanja. Jedan upgrade podrazumeva drugi: zbog SLI-a ćete kupiti još veći case sa još snažnijim napajanjem, jako napajanje će zahtevati dodatne ventilatore zarad normalnog rada sistema, stari UPS vam više neće biti dovoljan, kao ni kompaktni sto koji ste nabavili pre nekoliko godina. Vaš kompjuterski kutak će početi da se naduvava kao balon, upravo srazmerno pražnjenju vašeg novčanika. Žurci se pridružuje Microsoft sa obelodanjivanjem sistemskih zahteva za Windows Vistu, DirectX 10 koji će podržavati specijalne add-on karte koje će proračunavati fiziku u igrama i ostavljati „glavnoj” grafici da se bavi teksturisanjem... A onda ćete nabasati na video iz novog Crytekovog enginea koji će potvrditi tu priču. Za kartu koja će proračunavati fiziku nećete imati prostora jer je SLI zauzeo sve slotove na uskoj PCI-E ploči niti će napajanje od 500 W moći da je tera. Veće kućište, više para... A možda da probijem deo zida i uđem u komšijin stan sa novim kućištem od 2,3 metra visine? Gde je granica ovog ludila? Moderan računar za uspešno teranje najnovijih igara lagano počinje da liči i zvuči kao avionski motor sa Boeinga, iščupan sa krila i postavljen da impozantno smeta nasred sobe. On je nestabilan zbog obilja faktora: novog operativnog sistema, delova od 10 različitih proizvođača, bučan zbog simfonijskog orkestra od 10 kulera, zahteva negu i čišćenje kao beba, troši struju kao frižider, šporet i veš-mašina zajedno, košta kao dobar polovan automobil, zaprema 60% vaše radne sobe... A tu je i potrebno znanje da sve ovo sastavite, sklopite i otklonite tekuće probleme bez zakupljivanja teretnog kamiona i nošenja računara u servis.

„Kome se ovo ne dopada, neka uzme konzolu najnovije generacije”, reći će neko. Nažalost, ukoliko trend PC povećavanja ne počne da jenjava, ovo će postati sasvim plauzibilna opcija. U poređenju sa skupim i glomaznim Frankenštajnom, elegantna mala kutija iste snage koja staje ispod televizora postaće sve primamljivija i ljudima koji nisu mogli da zamisle igranje van PC platforme. Što je mnogo, mnogo je brate! Simpatična hobi-avantura i čaroban svet PC entuzijasta lagano počinje da podseća na ekstremni sport. Većina ljudi će umesto freeclimbinga po stambenim zgradama ipak izabrati džoging, zar ne?

Od pojave Xboxa 360 je prošlo sasvim dovoljno vremena za ponovno postavljanje pitanja o realnoj budućnosti PC-a kao igračke platforme. Kada PS3 konačno bude završen, ovo pitanje će biti postavljeno sa dvostruko snažnijim tonom. Sve ovo počinje da liči na evolutivnu borbu dinosaurusa i malih kompaktnih sisara, čiji nam je ishod, naravno, poznat.

Miodrag „Džoging” KUZMANOVIĆ