INTERNET<>
022006<><>

Online resursi

„Stabilizacija” Wikipedije

Šta će se promeniti u on-line enciklopediji

Najveća javna online enciklopedija, Wikipedia, došla je u fazu gde njena upotrebna i društvena vrednost polako dosežu enciklopediju Britannicu. Između ostalog, to označava početak njenog kraja kao resursa otvorenog svima da po svom nahođenju dodaju i menjaju članke u njoj.

Krajem prošle godine Wikipedia je bila u žiži svetske (ne samo online) javnosti. Na njen račun su istovremeno stizale pohvale i pokude. Pomalo apsurdno bilo je to što su i argumenti za, baš kao i oni protiv nje, izvirali iz njene suštine. Od svog postanka, naime, Wikipedia je otvorena enciklopedija u koju svaki korisnik Interneta može da doda svoj članak o nekoj temi odnosno da već postojeći rediguje. Ovako „fluktuirajuća”, ona je zadobila naklonost online populacije koja je kroz nju pokazala svu moć ljudske kolaboracije putem svetske Mreže i jačinu znanja kao fenomena koji se opire bilo kakvim ograničenjima.

Došlo se, međutim, do faze gde je Wikipedia – takva kakva jeste – na neki način prerasla samu sebe. Postala je gotovo nepresušan izvor kvalitetnih informacija, a njen globalni društveni značaj dostigao je nezamislive razmere – tolike da je postala jedan od najcitiranijih izvora saznanja, približivši se čak i nekada neprikosnovenoj Britannici. Za razliku od nje, međutim, Wikipedia je sve vreme ostala verna svom inicijalnom konceptu izgradnje, gde je reč nekog entuzijaste – amatera vredela jednako koliko i reč eksperta u nekoj oblasti. Posledica svega ovoga bila je sve češća pojava u najmanju ruku „sumnjivih istina” u koje korisnici – posetioci slepo veruju.

Shvativši trend koji se zahuktava, osnivač Wikipedije, Jimmy Wales, najavio je izgradnju posebnog dela enciklopedije koji bi bio postavljen na sajt www.wikipedia.org i čiji bi sadržaj bio „stabilan” i proveravan od strane stručnjaka, dok bi otvoreni deo projekta ostao kakav jeste. Na taj način, prema navodima g. Walesa, postojale bi zapravo dve verzije Wikipedije – „stabilna” i „dinamička” – a oni koji bi i dalje želeli da dodaju ili menjaju pojedine stavke u potonjoj bili bi u obavezi da se prethodno registruju.

Mere eksterne revizije sadržaja načelno su u suprotnosti sa filozofijom Wiki projekata, koji se baziraju na dobrovoljnoj kolaboraciji ravnopravnih, po želji anonimnih Internet autora. Težina Wikipedije, međutim, nagnala je njenog tvorca da nevoljno odstupi od takvog koncepta. Prema njegovim rečima, psihološki profil ne samo korisnika te enciklopedije i Interneta u celini, već svih ljudi jeste takav da većina njih sve podatke koje vidi na ekranu uzima zdravo za gotovo, bez imalo kritičnosti. Kada se tražene reči ukucaju u pretraživač, a on izbaci lepo „upakovan” rezultat upita, retko ko će to shvatiti samo kao početak puta ka istinitom saznanju. Naprotiv, za ogromnu većinu to će biti „efikasan” kraj potrage za informacijom. Imajući to u vidu, autor ove enciklopedije naprosto nije spreman da snosi odgovornost za greške u samoj Wikipediji, a koje su svakako nužne u situaciji kada o tome niko ne vodi računa. „Češljanje” preko 900.000 članaka, koliko ih trenutno ima u bazi, nije lak posao, ali će korisnicima pružiti viši stepen sigurnosti u to da je ono što su na Wikipediji pročitali zaista i tačno.

Događaj koji je inicirao ovakav zaokret u politici Wikipedije dogodio se u decembru 2005. i označio je buru u vezi sa Wikipedijom. Prvi udar na nju izvršio je uticajni Džon Sigentaler – bivši glavni i odgovorni urednik časopisa „USA Today” i bliski saradnik ubijenog ministra pravde SAD Roberta Kenedija. Njegov unos u Wikipediji koji se ticao burnih šezdesetih godina u Americi bio je izmenjen na taj način da je on lično indirektno doveden u vezu sa likvidacijom Kenedijevih – Roberta i njegovog brata, predsednika SAD Džona. Nedugo potom, Adam Cary, jedan od pokretača danas globalnog fenomena podcastinga, „uhvaćen je na delu” kako menja članak o toj pojavi, u kojem je omalovažio druge ličnosti zaslužne za njen nastanak i širenje, a izdigao sebe. Gospodin Cari se preko Neta izvinio javnosti zbog ovog izliva narcisoidnosti.

U isto vreme kada su izbile ove afere, u javnosti se pojavilo veliko istraživanje jedne američke analitičke kuće u kojem su ispitanici odgovarali na jedno jedino pitanje: „Ako vam je neophodan neki podatak enciklopedijskog karaktera, kojem online izvoru biste se obratili?” Wikipedia je daleko iza sebe ostavila enciklopediju Britannicu, dokazavši time da su tzv. Wiki projekti, kojima se stvara globalna, besplatna i svima ravnopravno dostupna riznica znanja, možda i nešto najvrednije što je Internet u svojoj kratkoj ali burnoj istoriji iznedrio.

Dušan KATILOVIĆ

 
Istraživanja
.yu
Online resursi
Šta mislite o ovom tekstu?
Video-komunikacija
Direktni prenosi preko Interneta
Istraživanja
Budite pronađeni (3)
Internet i okolina
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera