Francuski programeri iz razvojnog tima Kylotonn do sada nisu imali mnogo razloga za otvaranje gajbe šampanjca: njihov prvenac, Iron Storm, kod FPS kritičara je prošao kao generička plavuša u šakama Rona Džeremija. Po svemu sudeći, ni Bet on Soldier im neće doneti neko veće uhlebljenje. Zašto, kad igra na slikama izgleda ovako lepo, pitate se vi.

Najveći razlog je tehničke prirode. Igra je, prosto rečeno, toliko nestabilna da to zaista boli! U prvih sat vremena pokušaja igranja, zakucavanja na loading ekranu misije i plavih ekrana ozbiljno sam se zabrinuo za svoj računar. Da li je vreme da posle godinu dana preinstaliram Windows? Da li mi grafička kartica dobija dovoljno struje? Da nisam fasovao virus? Da mi ne crkava napajanje ili HDD? Onda sam opleo po F.E.A.R.-u, koji je glatko tekao kroz dvočasovnu igračku sesiju, čime sam potpuno eliminisao upitnik iznad glave. Naravno, nisam u pitanju ja, već ovaj francuski shit od igre. Zaista ne znam kako je autorima uspelo da savršeno stabilni demo o kojem smo onomad pisali ovako zaviju u crno.

Gameplay elemente smo elaborirali u „Prvom utisku” i tu zaista nema šta da se doda: single-player misije u kojima za eliminaciju protivnika dobijate keš, koji investirate u novu opremu i klađenje u ishod borbe sa ostalim futurističkim gladijatorima po strukturi su veoma slične jedna drugoj. S obzirom na to da neka suvisla storija u kampanji za jednog igrača ne postoji, terenska diversifikacija ostaje jedini opipljiv motiv za nastavak igranja. Protivnici su relativno glupi i dolaze u humanoidnim formama koje se razlikuju po naoružanju, čime intenzitet monotonosti dodatno dobija na snazi. Igra je veoma laka, prvenstveno zbog debalansa u prilivu novca, zbog kojeg ćete uvek moći da priuštite najbolji hardver i pomoćnika koga ćete voditi u misiju. Prosto rečeno, posle nekoliko nivoa i malo uvežbavanja nikada na popravke oklopa, municiju i snimanje pozicije (da, to se plaća) nećete morati da bacite više para nego što ste ih zaradili u borbi.

Ocena koju vidite u najvećoj meri je posledica bagova koji delimično onemogućavaju igranje (doduše, u manjoj meri sa 1.2 patchom koji se pojavio baš pred pisanje ovog teksta). Predvidljivost sadržaja i generička pucačka akcija zaslužuju neku imaginarnu kritičku sredinu, koja u kvalitativnoj ravni stoji rame uz rame s naslovima nalik na Chaser i Chrome ili čak i malčice ispod njih.

Miodrag KUZMANOVIĆ