Kreiranje, manipulacija i distribucija virtuelnih mašina

Pojam „virtuelnih mašina” podrazumeva da na jednom računaru imate još jedan (ili više) funkcionalnih računara. Iako zvuči malo zbunjujuće, to je tako, tj. vaš računar se može pretvoriti u više računara sa različitim operativnim sistemima i sve to se izvršava paralelno na vašem ljubimcu (doduše, nešto sporije), bez bojazni da ćete ugroziti integritet vaših podataka jer virtuelne mašine rade s virtuelnim hard diskovima koji su u stvari fajlovi na vašem fizičkom hard disku.

Čemu sve to? Tipična primena virtuelnih računara bila je poznata i do sada. Recimo da ste dobili na testiranje neki novi program i treba da ga dobro proučite u svim mogućim situacijama, ali vam se ne rizikuje vaša mukom održavana stabilnost sistema. U tom slučaju možete da kreirate jednu virtuelnu mašinu, instalirate na nju željeni operativni sistem i potrebne programe i da uopšte napravite okruženje i kontekst za probu tog programa te se bacite na testiranje. Ako bilo šta krene naopako, ugrožena je samo virtuelna mašina, a vaš sistem je netaknut i možete da krenete ispočetka.

Polje primene virtuelnih mašina je veliko, počevši od ovog primera, pa sve do simulacije mreže sa više servera na jednom jedinom računaru. Tako virtuelizacijom računara može da se ostvari i štednja računarskih resursa ili bolje iskorišćenje postojećih. Na primer, česta je situacija da postoje različiti serveri u lokalnim mrežama, od kojih svaki vrlo malo upošljava svoj matični hardver. Stvaranjem virtuelnih mašina može da se na jednom fizičkom računaru smesti nekoliko servera, pa čak i sa različitim operativnim sistemima.

U ovaj koncept alat koji je predmet ovog teksta uvodi i jedan sasvim novi pojam – distribuciju virtuelnih mašina. Ideja je da se napravi instalacioni fajl (ili DVD) koji nije samo program već kompletna virtuelna mašina koja se sastoji od željenog operativnog sistema i svih potrebnih programa i alata, pa i dokumenata. Što je najinteresantnije, za takvu virtuelnu mašinu mogu da se unapred podese svi parametri koji bi trebalo da se tiču budućeg korisnika: pristup mrežnim diskovima, Web i e-mail serverima itd.

Sistem administratorima odmah je sve jasno. Novom saradniku u firmi, na primer, više ne morate da instalirate računar, pa operativni sistem i zatim sve programe, te da podešavate silna prava i pristupe. Umesto toga, u nekoliko koraka ćete napraviti personalizovanu kopiju „standardne virtuelne mašine za novog saradnika”, a on može da je pokrene na bilo kom računaru sa preinstaliranim operativnim sistemom i da odmah počne s radom. Takvu virtuelnu mašinu on može čak da pokreće i na svom ličnom prenosnom računaru koji će van posla koristiti kao i ranije.

I to nije sve. Ako se promeni nešto što bi moglo da se tiče svih korisnika (recimo, oformite novi server koji bi trebalo da „vide” svi korisnici u mreži), potrebno je samo da napravite novu „standardnu virtuelnu mašinu” i ponovo razdelite instalaciju svim saradnicima. Ili, još lepše, možete da na nekom serveru ostavite samo kratku „zakrpu” koju će korisnici primeniti na svoje virtuelne mašine.

Kompanija VMware poznata je upravo po alatima za virtuelizaciju računara, a njen novi proizvod je ACE Manager, visoko profesionalni alat za kreiranje, konfigurisanje, testiranje i distribuciju virtuelnih mašina. Proces instalacije je klasičan, u „next, next, finish” stilu. Iako instalacija izgleda naivno, tokom nje se vašem Windowsu dodaje veliki broj servisa tako da će vas vaš firewall ili antispyware program više puta pitati da li je sve na svom mestu i da li ovoj instalaciji treba dozvoliti sve te akcije.

VMware ACE Manager počinje sa čarobnjakom za dodavanje novog projekta, gde se od vas traži samo novo ime ACE projekta. Sledi čarobnjak za dodavanje nove virtuelne mašine u kojem se bira jedna od više predefinisanih tipičnih konfiguracija virtuelne mašine u odnosu na operativni sistem koji će na njih biti instaliran. Kada napravite novu virtuelnu mašinu, treba podesiti njene sigurnosne polise, tj. dozvoliti joj ili ne da pristupi mreži, odrediti koliko dugo sme da se koristi, da li sme da se pokrene više istih virtuelnih mašina, da li će podaci u virtuelnoj mašini biti kriptovani i slično. Upravo u ovakvim sigurnosnim opcijama leži snaga ACE Managera.

Kada napravite virtuelnu mašinu, treba instalirati operativni sistem na nju, a zatim i sve aplikacije koje ona treba da koristi. Kompletan proces se odvija unutar VMware ACE Managera tako da u njemu možete sve lepo da instalirate i testirate. Virtuelne mašine možete bez problema da startujete, restartujete i gasite u određenim fazama testa, bez bojazni da će nešto poći naopako po vaš pravi, nevirtuelni sistem. Kao što smo već pomenuli, hard diskovi tih mašina su zapravo fajlovi, pa vam pre neke potencijalno problematične faze testiranja jednostavan „copy & paste” tog fajla daje mogućnost da vratite virtuelnu mašinu u prethodno stanje.

Kada ste konfigurisali virtuelnu mašinu onako kako ste zamislili, može se preći na sledeći logički korak, a to je pakovanje projekta za distribuciju korisnicima i praktičnu primenu.

Jedan od obaveznih preduslova jeste da na virtuelnoj mašini imate instaliran VMware Tools i da je virtuelna mašina ugašena, a ne pauzirana. Čarobnjak za taj korak se nalazi u tabu sa projektima. U tako napravljenom paketu za instalaciju naći će se sve što je potrebno korisniku koji nema VMware instaliran na računaru i sve virtuelne mašine i njihovi hard diskovi sa dozvolama i zabranama koje ste konfigurisali. Prvi korak je naravno ime paketa, drugi je ono što ide u paket od virtuelnih mašina i treći je određivanje toga da li se generiše jedan instalacioni fajl ili se sprema distribucija na optičkom mediju.

VMware ACE Manager se pokazao kao moćan alat za kreiranje, manipulaciju i distribuciju virtuelnih mašina. Tokom testa, čarobnjaci su nam veoma olakšali posao. Iako postoji sijaset opcija za podešavanje, na oduševljenje sistem administratora, ovi čarobnjaci čine čudo. Snaga kompanije VMware nije se pokazala samo kroz alat koji je bio na testu, već i u samoj ideji i koncepciji virtuelnih mašina koje su kod ove kompanije razrađene do maksimuma. Dodatno, performanse VMware virtuelnih mašina su drastično bolje od konkurentskih proizvoda.

Mišel GOŠIĆ