WiMAX

Da li će novi standard za bežično povezivanje osvojiti svet?

Da li je došao trenutak ispunjenja vizije koju je imao Nikola Tesla dok je eksperimentisao sa visokofrekventnim strujama na Long Ajlendu? Njegovi patenti i ideje su u korenima današnje „bežične Amerike”, a tehnologije koje su na pomolu obećavaju da ostvare bar deo Teslinih razmišljanja.

Jedna takva nova tehnologija koja preti da redefiniše okoštalu postavku i monopolizam u svetu komunikacija jeste WiMAX – napredna verzija danas popularnog bežičnog WiFi standarda. Potencijal za ovakav uticaj ogleda se u tehničkim mogućnostima WiMAX sistema: on omogućava daleko veću pokrivenost signalom, ima veću propusnu moć, manje je osetljiv na smetnje i omogućava veću bezbednost klijenata u mreži.

Pojedini stručnjaci u ovoj oblasti najavljuju da će WiMAX tehnologija biti glavni konkurent ADSL-u i kablovskom pristupu Internetu jer omogućava veće brzine, povezivanje na većoj udaljenosti i jeftiniju primenu.

Mnogi se pitaju odakle toliko uzbuđenje po pitanju ove tehnologije. Stvar je jednostavna i može se slikovito dočarati: samo jedna WiMAX bazna stanica može da pokrije ceo grad veličine Novog Sada, uključujući i njegovu širu okolinu! Jedino preostaje da se reši pitanje dovoljno propusnog linka od bazne stanice ka samom Internetu. Dakle, da vidimo šta je zapravo WiMAX.

„Razgovarajte slobodno”

Skraćenica WiMAX dolazi od fraze „Worldwide Interoperability for Microwave Access”, a standard koji treba da poštuje nova generacija uređaja dobio je zvanično ime IEEE 802.16. Njegova dva najznačajnija podstandarda su IEEE 802.16-2004 i IEEE 802.16e. Prvi je namenjen statičnoj bežičnoj vezi ili onome što će možda „stati na žicu” ADSL-u, dok je drugi standard namenjen povezivanju mobilnih uređaja kao što su telefoni, ručni i portabl računari ili bilo šta mobilno što će se u budućnosti pojaviti.

Ovo samo za sebe izaziva uzbuđenje jer WiMAX u kombinaciji sa VoIP komunikacijom može da smanji potrebu za korišćenjem mobilnih telefona i omogući sve vrste razgovora (lokalne, međugradske i internacionalne) po daleko nižim cenama. Ako imamo situaciju u kojoj je uz pomoć WiMAX tehnologije moguće ostvariti pokrivenost sličnu onoj koju danas imaju operateri mobilne telefonije, nije čudno što je ovaj deo industrije komunikacija pomalo u „grču”. U slučaju WiMAX mreža biće vam dovoljan PDA opremljen mogućnošću bežične komunikacije i odgovarajući program pa da možete slobodno da telefonirate. Ali ne kao u reklami „telefonirajte slobodno”, ali sa džakom para u ruci.

Implementacija 802.16e standarda i odgovarajuće tehnologije očekuje se u 2007. godini, kada će se pojaviti mobilni uređaji usklađeni s ovim specifikacijama, ali se zato krajem ove i početkom sledeće godine očekuje masovna prodaja uređaja usklađenih sa 802.16–2004, namenjenih povezivanju kućnih i poslovnih korisnika. Na samom smo pragu bežične revolucije o kojoj je sanjao Tesla. WiMAX bi mogao da bude tehnologija decenije.

„Dobacuje” daleko

Pored toga što WiMAX obezbeđuje povezivost na većim daljinama nego WiFi, što je ključni adut ove tehnologije, na ovaj način je takođe moguće „priključiti” i mnogo veći broj korisnika na jednu baznu stanicu.

Očekuje se da WiMAX bude intenzivnije prihvaćen u nerazvijenim sredinama i zemljama u razvoju jer je implementacija ovakvih mreža jeftinija od umrežavanja fizičkim vodovima, ali i sigurnija. Kablovske mreže se mogu lako oštetiti, dok je u slučaju bežične tehnologije potrebno samo obezbediti bazne stanice.

WiMAX sistem se obično sastoji od bazne stanice (WiMAX tower) koja je slična predajnicima mobilne telefonije. Samo jedna ovakva pristupna tačka može da pokrije područje od oko 8000 kvadratnih kilometara ili, otprilike, krug prečnika oko stotinu kilometara!

Drugi deo priče je prijemnik (WiMAX modem) s antenom (koja je odvojena ili ugrađena u sam uređaj). WiMAX pristupne tačke se povezuju na Internet fizičkim vodovima uz korišćenje sistema visoke propusne moći, a dve ovakve tačke mogu da formiraju „most” na udaljenostima do 50 kilometara, kada je neophodna fizička vidljivost. Na manjim rastojanjima (do 15 kilometara) WiMAX obezbeđuje stabilnu i brzu vezu bez potrebe da se antena pristupne tačke i antena korisnika „vide”. Pomenutih 15 km je maksimum rastojanja na kojem se ostvarila veza bez optičke vidljivosti tako da u praksi to može biti i manje. Pomenuti rezultat je potvrđen kroz testiranje. S druge strane, proizvođači WiMAX opreme oprezno navode da je ovakva veza moguća do rastojanja od osam kilometara, što je još uvek daleko više od stotinak metara dometa za WiFi, pod istim uslovima.

Kada je u pitanju ovakva vrsta povezivanja, koja se u WiMAX žargonu naziva „non-line-of-sight” veza (NLOS), obično se koristi antena ugrađena u sam uređaj ili se montira kao eksterna na unutrašnji ili spoljašnji zid objekta. U ovom slučaju WiMAX koristi frekventni opseg od 2 do 11 GHz jer se pokazalo da zračenje na ovoj talasnoj dužini lakše savlađuje prepreke. Ovo će zanimati potencijalne buduće korisnike koji bi u slučaju da obezbede bolje uslove (optičku vidljivost, kvalitetniju opremu i antene), vrlo lako mogli da pristupe Internetu s udaljenosti od više desetina kilometara. Pristup je sličan načinu na koji se povećava domet Wi- -Fi mreža.

Kada postoji optička vidljivost, WiMAX uvodi kategoriju „line-of-sight” veze (LOS), gde se koristi tanjirasta antena usmerena ka WiMAX baznoj stanici. Karakterišu je stabilnost, manje grešaka u prenosu, veća propusna moć i upotreba višeg frekventnog opsega (od 10 do maksimalno 66 GHz). Na ovaj način mogu se povezivati udaljena područja uz pomoć WiMAX „mosta”, a lokalno se korisnici mogu priključivati u WiMAX LOS režimu ili čak uz pomoć postojećih WiFi uređaja.

U slučaju povezivanja korisnika bez optičke vidljivosti WiMAX može da pokrije oko 65 kvadratnih kilometara, što je otprilike slično pokrivenosti koju daje bazna stanica mobilne telefonije. Ali, kao što smo pomenuli ranije, obični korisnici bi uz malo truda mogli da ostvare i bolje rezultate. WiMAX u ovom trenutku obezbeđuje brzine veze do 70 Mbit/s, što je dovoljno da se obezbedi pristup Internetu za oko hiljadu korisnika.

Velika poslovna šansa

Jedan od važnijih aspekata zbog kojih se WiMAX razlikuje od WiFi standarda, a koji mu omogućava pomenute rezultate, jeste način na koji definiše Media Access Control (MAC) lejer. Ovo se značajno razlikuje od rešenja koja su primenjana za WiFi, gde Ethernet koristi pristup po principu „nadmetanja”, kada se klijenti (uređaji) koji žele da prenesu podatke preko pristupne tačke bore za njenu „pažnju” na slučajnoj osnovi. U praksi ovo uzrokuje da udaljeni klijenti često budu ometeni od strane drugih uređaja koji rade na sličnom opsegu i da im na taj način protok bude značajno umanjen ili da čak dođe do prekida.

S druge strane, specifikacije 802.16 obezbeđuju način rada pri kojem se klijentski uređaj „takmiči za pažnju” pristupne tačke samo u trenutku prijavljivanja na mrežu. Nakon toga mu pristupna tačka dodeljuje „time slot” koji se može povećavati ili smanjivati, ali ostaje dodeljen klijentskoj stanici i ne mogu ga koristiti drugi dok je postojeća stanica na vezi. Ovaj način rada je stabilan u uslovima preopterećenja ili velikog broja prijavljenih korisnika tako da ne dolazi do „ispadanja”.

Upravo u vreme nastajanja ovog teksta trebalo bi da počne posao sertifikovanja WiMAX uređaja prema 802.16 standardu, što znači da bi krajem ove godine oni mogli da se pojave u široj ponudi. Sertifikovani uređaji će nositi na sebi odgovarajuće nalepnice, što će garantovati njihovu međusobnu operativnost. Više neće biti onog tako čestog problema sa WiFi uređajima sa nekompatibilnošću u slučaju različitih proizvođača. Procesom sertifikacije biće obuhvaćeni svi uređaji članica WiMAX foruma, a u pitanju su sva relevantna svetska imena.

Standardizovanje će značajno doprineti globalnom prihvatanju WiMAX tehnologije, kao što se to desilo sa GSM mrežama i uređajima. Na primer, u Evropi se razvija slična tehnologija pod imenom HIPERMAN (High Perfomance Radio Metropolitan Area), dok je u Koreji razvijen WiBro, a trenutno se radi na postizanju njihove kompatibilnosti sa 802.16 standardom.

Na pragu smo velikih promena koje će doneti uvođenje WiMAX bežičnih uređaja. Ovu šansu bi trebalo da iskoriste zemlje poput naše, u kojima je žičana infrastruktura u jadnom stanju. Sada kada je „pao” monopol Telekoma, mnoge kompanije su slobodne da ponude kvalitetna WiMAX rešenja, a u tom slučaju korisnicima više ništa „žično” neće biti potrebno: imaće VoIP komunikaciju, streaming video, Internet radio, pregled Web stranica, on-line igranje, prenos podataka, instant poruke itd. Ako uzmemo u obzir da se sa samo nekoliko baznih stanica može pokriti ceo Beograd, ona kompanija koja u ovom trenutku prepozna ovu mogućnost i ponudi kvalitetnu WiMAX uslugu može na duže vreme „oteti” beogradsko, a možda i srpsko tržište. U tom trenutku ADSL bi postao „rezervni igrač”. Monopol Telekoma više ne postoji, veliki broj korisnika „vapi” za više Interneta, pa, prema tome – svi preduslovi su tu.

Šta čekate? WiMAX je velika poslovna šansa.

Mirko PERAK