Pre pojave Haloa, ljudi su na pomen ideje moderno koncipiranog FPS-a na igračkim konzolama opravdano padali u intenzivan, grohotan i neobuzdan smeh. „Ne biva, batke!”, kao što lepo kaže prof. dr D. Stojičević – ništa ne može da zameni tastaturu, miš i ekran u visokoj rezoluciji. Bar ne za ovakav tip igara, reklo bi se. Bungiev biser je u jesen 2001. donekle narušio tu popularnu teoriju, pomogavši tek ispilelom Xboxu da dopre do ušiju kupaca i štrpne deo Sonyevog konzolnog kolača. Ova fenomenalna igra nije ništa izgubila u tranziciji na PC platformu, ali se zvezdani uspeh i milionski tiraž nije ponovio. Ovo je, naravno, prilično otežavajuća okolnost za eventualnu pojavu dvojke na PC-u.

Upravo zbog Haloa 2, prošla zima je bila daleko najuspešnija praznična sezona za Xbox platformu. Igra je već u pretprodaji otišla u preko 1,5 miliona komada, da bi se cifra zaustavila negde na petici! Ako u zbir ukalkulišete i višemilionski tiraž originalnog Haloa, dobićete zapanjujući broj koji mogu da „sašiju” samo oba nastavka Half-Lifea. Činjenica da je Halo franšiza jedan od najprodavanijih FPS trademarkova nije lako svarljiva, pogotovo za tvrdokorne poklonike ideje o suverenoj dominaciji PC-a na svim poljima vezanim za dotični žanr...

U fundamentalnim i funkcionalnim aspektima single-playera, Halo 2 ne donosi ništa radikalno novo u odnosu na tri godine starijeg burazera. Linearna kampanja sa fiksnim brojem misija, bogato producirana, lepo napisana i još bolje režirana ekranizacija fiktivnog SF romana u rukama iskusnog igrača može potrajati desetak sati (na default nivou težine). Kampanja počinje invazijom Covenanta na Zemlju, očajničkom odbranom u orbiti i na površini planete, da bi veoma brzo dobila pomalo neočekivani zaokret u potpuno suprotnom smeru. Vredi istaći i prilično nedefinisan kraj igre (koji, naravno, nećemo elaborirati) koji je u rangu poslednje scene u Half-Lifeu 2. Priča se, naravno, nastavlja u Halou 3, čija se premijera u navodnoj tajnosti priprema za kraj tekuće ili početak sledeće godine. Da li je potrebno naglasiti da će vam za njeno igranje biti potreban Xbox 360?

Grafički dometi Haloa 2 su naprosto nestvarni, uzimajući u obzir da igru tera konzola bazirana na Pentiumu 3/700 MHz, 64 MB RAM-a i GeForceu 3. Na nivoima sada ima malo ili nimalo ponavljanja teksturnih mapa, a linija horizonta (u misijama gde ga ima) sada ne jenjava u magli posle stotinak fiktivnih metara. Sveopšta upotreba kvalitetnog bump-mappinga pomaže da enterijeri i eksterijeri deluju još životnije, a najvidljivija je na samom modelu Master Chiefa. Kao i svaka in-house igra (Bungie je u vlasništvu Microsofta) i Halo 2 beneficira od hardversko-softverskih trikova za koje zna samo vlasnik tehnologije na kojoj je konzola bazirana.

Od noviteta u pogledu gameplaya treba istaći mogućnost dual-wieldinga manjeg projektilsko-energetskog oružja iz kojeg vatru možete otvarati separatno (mada tada ne možete koristiti granate niti udarac kundakom). Modela ljudskog i covenantskog oružja ima bar duplo više nego u kecu, pa u kombinaciji s istovremenom upotrebom dva različita primerka možete napraviti zaista interesantne ubojite kombinacije. Što se tiče vozila, i dalje imate mogućnost upravljanja ljudskim i covenantskim modelima, s tim što potonje možete i otimati silom, uz eliminaciju nesrećnog neljudskog pilota.

Najveći razlog za meteorski uspeh Haloa 2 jeste fenomenalni multiplayer, do sada apsolutno neviđen u bilo kom naslovu za bilo koju igračku konzolu. Igra ima sve ono što poseduje i jedan Unreal Tournament, mada tu postoji jedna velika začkoljica: kao i kod svih Xbox igara, masivniji multiplayer mogućan je isključivo putem Xbox Live servisa, odsečenog za sve korisnike koji u konzoli poseduju mod čip, to jest žive na Balkanu, to jest nemaju ADSL ili kablovsku Internet konekciju. Prva dva faktora se mogu zaobići korišćenjem posebnog tunneling softvera za emulaciju Xbox Live servisa, ali to zahteva određeni nivo „zabranjenog znanja”... Za „korisnike s jeftinijim ulaznicama” rešenje može biti igranje preko system linka (dva umrežena Xboxa i dva televizora) ili upuštanje u split-screen guranje ispred jednog ekrana, kada će vam, logično, biti potrebna jedna konzola i dva kontrolera. Kao i svi AAA naslovi, i Halo 2 ima podršku za 16:9, progressive scan prikaz, uz savršeno implementiran Dolby Digital zvuk. Mnogo više nego na PC-u, užitak u igri će vam zavisiti od (ne)posedovanja svih ili nekih od navedenih „podizača atmosfere”.

Miodrag KUZMANOVIĆ