Ova multiplayer ekstravaganca ima potencijal da izuje iz cipela čoveka koji se nije dobro pripremio za seriju iznenađenja. Količina promena i unapređenja utkanih u BF2 svakako predstavlja prekretnicu u megapopularnom serijalu, što će ovu vanserijsku igru, bez sumnje, vrlo brzo smestiti na tron modernih multiplayer FPS-ova. Jedina prednost koju American Army još uvek ima jeste činjenica da je potpuno besplatan.

Battlefield 2 nije moderan samo po tehnologiji koja ga pokreće niti po glatkoj ispeglanosti celokupnog ugođaja. Za razliku od prethodnih nastavaka, ovaj je hronološki pomeren u sadašnjost. Borbe između USMC-a (United States Marine Corps) i OPFOR-a oličenog u blisko i dalekoistočnim armijama predstavljaju mutnu viziju moguće budućnosti. Organizovanje rascepkanih Arapa u vojnu koaliciju i kulminacija jačanja Kine oličena u zakuvavanju sukoba sa SAD deluju prilično plauzabilno kada se smeste u kontekst projekcije razvoja međunarodnih odnosa u bliskoj budućnosti. Naravno, prosečnog igrača Battlefielda 2 savršeno boli uvo za teorijsku podlogu cele stvari: njemu je stalo do beskompromisno dobre multiplayer akcije, čega ovde ima u izobilju.

Iako igra suštinski ima samo jedan multiplayer mod (Conquest), on je toliko kvalitetan i frenetičan da je to prosto neverovatno. Borba za zauzimanje protivničkih zastava i timska koordinacija svakako predstavljaju esenciju zabave kod ovakvog tipa igara. Novine su Commander mod i out-of-the-box implementacija Voice Chata, čime se postiže pomenuta koordinacija. Sistem funkcioniše na sledeći način: komandant ima pogled na bojište iz ptičje perspektive i sposobnost da preko radija komanduje vođama pojedinih odeljenja (i da daje artiljerijsku podršku); svaki komandir odeljenja može da komunicira s njim, ali i sa vojnicima pod njegovom komandom (koristeći drugi radio-kanal). Time se postiže izuzetno realna simulacija lanca komandovanja, bez zagađivanja etra opštom kakofonijom i vriskom preko radija i drastično bolja koordinacija ljudi u napadu i odbrani. Naravno, ovo ima smisla samo ako igrate preko Interneta, posedujete pouzdanu broadband vezu i slušalice s mikrofonom, dok će publika iz igraonica ostati prilično ravnodušna.

Multiplayer mape dolaze u tri veličine, u zavisnosti od broja igrača na svakoj strani (maksimalno 32), čime se obezbeđuje balansiranije iskustvo bez mnogo nepotrebne jurnjave od spawn pointa do mesta gde se dešava akcija. Vredi naglasiti i drastično poboljšan AI botova u single-player misijama (kao i ranije, nema kampanje u pravom smislu reči), koji ovoga puta znalački koriste granate i nekakvu formu timske taktike.

Najvidljivija novina je, naravno, spektakularni 3D engine, za dve klase bolji od prethodnog. Pored podrške za apsolutno sve hot-shot funkcije najmodernijih 3D akceleratora, implementirana je i rag-doll fizika koja pored vojnika i vozila uključuje i delove njihove opreme (šlem ili oružje koji se otkotrljaju od sveže upokojenog protivnika). Izuzetno detaljne teksture i fantastično dorađeno senčenje na prvi pogled su najupečatljiviji, ali đavo i ovde leži u detaljima. Količina sitnica koju ćete sistematski zapažati upravo srazmerno vremenskoj investiciji u igranje je impozantna: meci koji prave superrealistične efekte u zavisnosti od podloge koju su pogodili (tlo, beton, metal...), antene na vozilima koje se klate i uvijaju u u zavisnosti od terena kojim se ono kreće (uz prašinu koju realistično podižu točkovi ili gusenice...), refleksija prirodne i veštačke svetlosti vezana za površine s kojih se odbija...

Fenomenalnu podršku za najnoviji EAX standard zapazićete samo ako posedujete SB Audigy i kvalitetan 5.1 zvučni sistem: dinamički zvuk koji, na primer, proizvodi helikopter u niskom letu u zavisnosti od zgrada koje privremeno prigušuju zvuk podseća na uspeli technology demo Creative Labsa. Dodat je i sistem probojnosti materijala, što podrazumeva da limene ograde ili karton neće moći da vas zaštite od municije velikog kalibra. Pozadina, nažalost, ponovo nije podložna uništenju: artiljerijska vatra ili pucnjava iz tenka ili ručnog bacača samo podiže prašinu, bez efekta na (primera radi) konstrukciju zgrade koju ste odvalili iz blizine.

Prijatno nas je iznenadila i optimizovanost grafike i odsustvo problema sa zvukom, što su faktori koji su kod originalnog Battlefielda 1942 dugo bili kamen spoticanja (što je ispravljeno tek posle nekoliko zakrpa). Battlefield 2 nema neudobnosti takve vrste, uz podjednake performanse na Intel i AMD platformama (1942 je, iz neobjašnjivih razloga, „glatkije” tekao na računaru sa AMD procesorom). Nažalost, vreme učitavanja mapa je još uvek tragično sporo, pogotovo ako ste bilo šta menjali u podešavanjima vizuelnog prikaza, što podrazumeva reoptimizaciju shadera koja zna da potraje nekoliko minuta.

Miodrag KUZMANOVIĆ