Drugi svetski rat je za jedan rod vojske zaista bio fatalan. Nemački podmorničari su, procentualno gledano, nastradali više od bilo koje druge grane oružanih snaga bilo koje zemlje. Od 830 podmornica koje su ušle u operativnu upotrebu, u borbenim akcijama i savezničkom bombardovanju mornaričkih baza uništeno je 817! Rat je preživela samo jedna četvrtina mornara i oficira koji su služili u ovoj grani Kriegsmarinea. No, ovolika žrtva svakako nije bila uzaludna: za šest ratnih godina podmornice su potopile 14 miliona tona savezničkog brodovlja (150 ratnih i 2850 trgovačkih brodova), napravile neviđenu paniku među anglosaksonskim glavešinama i za dlaku ispustile šansu da englesku ratnu privredu bace na kolena.

Silent Hunter III vam ne nudi mogućnost da izmenite istoriju. Ova predivna igra ima mnogo manju ambiciju: simulaciju života i rada nemačke podmorničke posade tokom Drugog svetskog rata, uz igranje realne uloge malog šrafa u velikom ratnom mehanizmu. Rat se svakako završava 1945. godine, bez obzira na vaš uspeh u potapanju protivničkih brodova. Otežavajuće okolnosti uzrokovane savezničkim pronalascima na polju detekcije podvodne pretnje takođe su neumitne i linearno zavisne od protoka vremena: od kraja 1942. godine, formiranja koncepta snažno praćenih konvoja, razarača opremljenih ASDIC uređajima i podvodnim minama vaš posao postaje eksponencijalno teži i 1944. prerasta u puku borbu za život. Tužna sudbina lovca koji je postao plen ovde je simulirana na više nego verodostojan način.

Silent Hunter III je igra koja zaslužuje zlatnu medalju za dizajn. Savršeni balans između hard-core simulacije i uzbudljive ratne drame ostvaren je toliko umešno da nas iskreno čudi zašto drugi developeri stalno padaju na ovom ispitu. Sistem kontrole je realizovan kroz skladan sistem menija vezanih za oficire zadužene za pojedine segmente upravljanja podmornicom, koji početniku dozvoljava potpuni automatizam, dok je hard-core freak samo klik miša udaljen od manuelnog obavljanja neke stvari. Plovidba, zaranjanje, kurs, patrolna šema, korišćenje palubnog topa ili protivavionskog mitraljeza, lansiranje torpeda i ostale aktivnosti mogu da budu automatizovane, zavisno od vašeg afiniteta i sposobnosti. Novajlije u svetu simulacija će najviše pozdraviti mogućnost za automatsko izračunavanje putanje torpeda: ovaj sistem je (u manuelnom modu) toliko kompleksan da zahteva višednevnu vežbu, talenat za geometriju i sposobnost da u glavi brzinom munje izračunavate uglove. No, zadovoljstvo prilikom torpednog pogotka čiju ste vatrenu soluciju sami projektovali jedan je od moćnijih momenata igre.

Silent Hunter III je kasnio godinu dana zbog mudre odluke razvojnog tima da potpuno redizajnira single-player. Prvobitna ideja koja je igru svodila na fiksni niz linearnih misija odbačena je zarad projektovanja nelinearne dinamičke kampanje koja počinje 1. septembra 1939, prateći jednog U-boat kapetana i njegovu posadu tokom celog rata. Uspešno patroliranje Atlantskim okeanom i potapanje savezničkih flotnih resursa donosi vam poene prestiža (renown) koje možete iskoristiti na nekoliko načina: za „kupovinu” boljih modela podmornica, dodatne opreme za njih ili regrutaciju iskusnijih članova posade. Svi ovi faktori drastično utiču na vaš performans na otvorenom moru: „skuplji” model torpeda je mnogo pouzdaniji od onog koji dolazi po defaultu (procenat „ćoraka” je mnogo manji, uz veću brzinu i električni pogon umesto parnog), bolji model hidrofona ili sonara podrazumeva lakšu detekciju kontakata, jači akumulatori dozvoljavaju dužu plovidbu pod vodom (bar dok ne dobijete podmornice opremljene snorkelom), a uvežbanija posada podiže efikasnost stanice na kojoj je alocirana, što se lako može detektovati na pojedinačnoj skali na šemi podmornice (ekran „Crew”). Manipulacija posadom je obrađena do najsitnijih detalja: tokom plovidbe morate voditi računa o zamaranju članova posade i ručno ih prebacivati sa borbenih stanica u spavaonice kada se na pojedinačnoj ikonici pojavi crveni uzvičnik. Oficiri, podoficiri i mornari su razvrstani u potkategorije, zavisno od iskustva i broja misija koje su kompletirali, a pojedinci imaju jedan ili više specijalnih talenata koji im podižu efikasnost na određenom polju. Tako će, na primer, podoficir (petty officier) sa „machinist” zvezdicom podići efikasnost dizel ili električnog motora ako ga ubacite da odrađuje smenu u tom odeljku podmornice! Šta reći, osim da je neko konačno uspeo da skladno ukomponuje RPG elemente u pomalo posni svet simulacija. Zlatna medalja.

Ni na polju grafike i zvuka nema nikakvog iznenađenja: obe kategorije su fenomenalne. U stvari, površina mora je više od fenomenalne: pixel-shaderovani efekti talasa u zavisnosti od vremenskih prilika bukvalno zapanjuju kvalitetom, kao i stotine spektakularnih načina na koje brodovi reaguju na vaše pogotke (a koji nisu skriptovani, već zavise od mesta u koje su pogođeni, konstrukcije plovila i vrste upotrebljenog oruđa). Naravno, igra ima opciju za odzive posade na nemačkom, što faktor realističnosti podiže na najveći mogući nivo.

Savet za kraj: svratite u neki bolji DVD klub i iznajmite film „Das Boot” – uživanje u igri posle ovog celuloidnog remek-dela biće za nekoliko klasa intenzivnije.

Miodrag KUZMANOVIĆ