Koliko god da su kvalitetni i uzbudljivi, mainstream horori kao što su Resident Evil ili Silent Hill dosadili su velikom delu igračke populacije. Tu i tamo pojave se naslovi kao što su Suffering ili The Thing koji unesu malo dinamike u siromašnu horor scenu. No, stvari se lagano menjaju jer se u trku uključio i Ubisoft sa svojim prvim hororom za PC platformu, pod imenom Cold Fear.Zadržavajući atmosferu Resident Evila 4 i dinamiku Sufferinga, Cold Fear se može definisati kao akcioni survival horror. Smešten na dve lokacije (na ruski brod i naftnu platformu), Cold Fear ima jednostavnu ali zanimljivu priču. Nakon S.O.S signala, Tom Hansen, oficir obalske straže, i njegov tim iskrcavaju se na krvave palube napuštenog ruskog broda, tragajući za timom komandosa koji je nestao nekoliko sati ranije. Ubrzo stvari kreću po zlu. Posle nekoliko hitaca i bizarnih krikova, Tom Hansen gubi radio-vezu sa svojim timom. Prepušten samom sebi i odsečen od sveta, Hansen kreće u potragu za preživelima (ako ih još ima).  |
Nakon uvodne sekvence počinje igra koja svojom atmosferom i efektima naprosto ostavlja igrača bez daha. Oluja koja je zadesila brod usred okeana urađena je fantastično: kiša se sliva s „objektiva kamere” ostavljajući mutne tragove, a gigantski talasi udaraju o brod preplavljujući palubu. Udari vode i konstantno ljuljanje broda bacaće vas levo-desno, pribijajući vas uz ogradu i zid palube. Zahvaljujući ovako jedinstvenoj ideji, igra dobija sasvim drugu dimenziju jer pored ostalih faktora morate da se konstantno nosite s morskim silama. Kada se probijete do unutrašnjosti broda, misleći da je najgore prošlo, groteskne spodobe i neprirodni zvuci slediće vam krv u žilama. Shvatićete da boravak napolju, na palubi, i nije toliko loša ideja...U unutrašnjosti broda ćete sretati preplašene mornare koji će pokušati da vas liše života kako ne biste saznali šta je pošlo naopako na brodu. Veoma brzo kockice se uklapaju i otkrivate da brod prevozi objekte genetskih eksperimenata koji su se oslobodili. Paukoliki paraziti (exo cells) opsedaju domaćina (živog ili mrtvog), pretvarajući ga u mutiranu nakazu. Ovi „zombiji” se mogu ubiti jedino metkom u glavu, što predstavlja pravi izazov usled učestalog ljuljanja broda. Pogodak u bilo koji drugi deo tela neće dati rezultate, već će ih samo oboriti. AI protivnika je fino urađen: koristiće zaklon kada pucate, a kada su u grupama, trudiće se da vas opkole. Zombiji će čak ležati na podu i glumiti smrt, čekajući da priđete dovoljno blizu. Pogled u trećem licu kadriran na glavnog junaka deluje zanimljivo, ali nije praktičan. Naime, usled nefleksibilne pozicije kamere smanjuje se preglednost. Takođe, prelaskom kamere iz jednog ugla u drugi menjaju se i kontrole kretanja glavnog junaka, što još više otežava upravljanje i snalaženje u prostoru. Izvesno ćete 90% vremena provesti u položaju koji centrira kameru iznad Hansenovog desnog ramena kada potegnete oružje (kao Resident Evil 4). Hodnici potpalublja su više nego sablasni. Krv na zidovima i unakažena trzajuća tela u mračnim prostorijama stvaraju histeričnu atmosferu. Sve je ovo propraćeno odličnom audio-podlogom. Škripa metala dok se brod ljulja, kiša koja pada po prozorima, grmljavina, zavijanje vetra i odzvanjanje koraka dok se šetate metalnim hodnicima učiniće da se osećate pokislo i uplašeno. A ako ovo ne zvuči dovoljno impresivno, sačekajte da iz mračnog ugla ili ormana iskoči vrišteća nakaza s krvavom satarom u ruci... No, kada prođe prvobitni utisak, a čula se priviknu i otupe nakon 60 minuta igranja, negativna strana Cold Feara postaje jasnija. Naime, ne postoji standardno snimanje pozicije, već se ono obavlja po principu checkpointa. Nedostatak mape prisiljava vas da lutate naokolo, što ponekad prilično frustrira, a loša izvedba Hansenovog glasa doprinosi iritaciji. Hansen je sigurno pod jakim sedativima (ili je Ubisoft zaboravio da ovo napomene) jer kako drugačije opravdati njegovu jednoličnu i smirenu boju glasa, kao da ne prisustvuje užasu koji će ga proganjati do kraja života... Međutim, najveći propust napravljen je kompletnim prenošenjem igre sa Xboxa na PC platformu, čime je potencijalni uspeh Cold Feara bačen u vodu. Evidentno loša optimizovanost manifestuje se u vidu kratkih učitavanja svaki put kada se iz jedne prostorije prelazi u drugu i nedovoljno preciznim komandama. Uz bolju optimizaciju i malo šminke Cold Fear je mogao biti nešto posebno, ali je propustio šansu da se nametne kao jedan od najboljih survival horrora. Izreka kaže da lepe stvari traju kratko. Izgleda da to važi i za Cold Fear koji može da se pređe za svega šest do sedam sati. Nakon toga se otključava opcija da igru igrate na izazovnom extreme nivou. Marko BEG-VOLOVIČIĆ | | |
