Grafička obrada na Linux način

GIMP (GNU Image Manipulation Program) jeste program otvorenog kôda za obradu bitmapirane grafike, nastao daleke 1995. godine kao zamisao dva studenta sa univerziteta Berkli. Prvo javno izdanje (verzija 0.54) objavljeno je u januaru 1996, a narednih godina su ga razvijali osnivači i veliki broj drugih programera. Kako je vreme proticalo, evoluirao je od malog ličnog alata do ozbiljnog igrača na polju programa za obradu bitmapirane grafike, a već u prvoj stabilnoj seriji 1.0 postao je nadaleko poznat i korišćen program. U početku je bio izgrađen na komercijalnoj grafičkoj osnovi Motif, da bi pre pojave verzije 1.0 upravo za potrebe GIMP-a bio razvijen sada dobro poznati GIMP Toolkit – GTK+ (www.gtk.org).

Devet godina pošto je napisana prva linija kôda, u februaru 2004. godine objavljena je stabilna serija 2.0, revolucionarna u odnosu na prethodne zbog toga što je bila prva stabilna serija izgrađena na grafičkoj osnovi GTK+2. Trenutno je aktuelna verzija 2.2.4 iz stabilne serije 2.2.

GIMP je projektovan za Linux platformu i postoje oficijelni binarni paketi za distribucije Slackware, Debian, Fedora Core, SuSE i Gentoo. Od UNIX-olikih sistema podržani su još BSD i Solaris, a postoje i verzije za Mac OS X i Windows. Ako koristite distribuciju Slackware, preuzmite tgz paket i instalirajte ga komandom
# installpkg gimp-2.2.4-i486-1pcx.tgz

Program možete pokrenuti na uobičajeni način klikom na ikonicu ili pokretanjem komande $ gimp iz terminala. Kada prvi put pokrenete GIMP, dočekaće vas pozdravni ekran, posle čega se korisnik obaveštava da će biti napravljen direktorijum ~/.gimp-2.2 u kojem GIMP čuva podešavanja. U sledećim koracima se u taj direktorijum kopiraju potrebna podešavanja, potom se određuje količina memorije koju će GIMP koristiti, lokacija virtuelne memorije i rezolucija monitora koju je moguće podesiti po želji kalibracijom.

Serija 2.2 u potpunosti poštuje specifikacije HIG (Gnome Human Interface Guidelines), te je zato interfejs pretrpeo velike izmene u odnosu na prethodnu seriju, a veliki deo izvornog kôda je prečišćen i optimizovan. Dijalog za podešavanja je intuitivniji nego ranije, moguće je definisati prečice sa tastature za sve alate (opcija Configure Keyboard Shortcuts iz grupe Interface), palete opcija i alata se mogu grupisati („ugneždene” palete) ili biti samostalne (plutajuće palete), prikaz rezultata transformacija i filtera vidljiv je pre njihove konačne primene, moguće je odabrati koji će alati biti prikazani na paleti alata (Toolbox) preko palete Tools. Sistem „prevuci i pusti” je potpuno funkcionalan, pa je sada slike moguće ubacivati direktno iz upravnika datoteka (iliti file managera), Internet pretraživača ili drugih programa koji podržavaju ovu mogućnost. GIMP je opremljen standardnim alatima za programe ove namene: selekcije, transformacije, alat za unos teksta, popune, prelivi, olovka, četkica, gumica i drugo, velikom kolekcijom standardnih filtera i drugih naprednih opcija. Pored već postojećih, uključeni su novi filteri: Cartoon, Difference of Gaussians, Neon, Photocopy, Retinex i Warm Glow. Moguće je uvoziti slike direktno s digitalne kamere i skenera ili hvatati snimak ekrana direktno u samom programu.

Za razliku od drugih programa ove namene, GIMP ima nesvakidašnji višeprozorski interfejs. Naime, ne postoji jedan prozor u okviru kojeg su svi drugi, već su oni raspoređeni na poseban prozor za paletu alata, prozor za svaku otvorenu sliku i jedan ili više prozora s grupama panela raspoređenih na kartice, što obezbeđuje više prostora za obradu slike na ekranu. Svaka grupa panela u gornjem desnom uglu ima dugme Auto koje, kada je aktivno, omogućava praćenje promene aktivne slike, tako da su sva podešavanja podređena toj slici. Kada je ovo dugme isključeno, zadržavaju se podešavanja za sliku koja je ručno izabrana u padajućoj listi. Panel s alatkama sadrži menije za standardne akcije nad datotekama, menadžer modula i dodataka, uređivač jedinica mera, pomoć o programu, „savete dana” i veze ka korisnim adresama na Internetu. Sve specifične komande za manipulaciju slikama nalaze se u meniju na vrhu prozora slike (isključuje se deaktiviranjem opcije Show Menubar iz menija View), kao i u meniju koji se dobija desnim klikom na sliku.

Upotrebu filtera je moguće automatizovati internim jezikom Script-Fu. Panel za navigaciju omogućava lakše kretanje po slici kada je ona uvećana za obradu detalja. Moguće je prekinuti primenu kompleksnih filtera pritiskom na dugme Cancel u donjem desnom uglu prozora slike ili pritiskom tastera ’Esc’. Lupa iznad uspravnog scrollbara (gornji desni ugao) omogućava dinamičku promenu uvećanja slike pri promeni veličine prozora. Kretanje po slojevima vrši se tasterima ’PageUp’ i ’PageDown’.

GIMP podržava širok spektar digitalnih formata, uključujući PNG, JPEG (podržana specifikacija EXIF), GIF, pa čak i PSD. Interni format je XCF, koji može biti kompresovan GZIP-om. Moguće je vršiti konverzije između podržanih formata.

Jedna od najvećih slabosti GIMP-a jeste upravljanje bojama. Iako se RGB slika može razložiti na CMYK paletu u slojevima, nije podržano uređivanje u CMYK paleti. Ako ste profesionalni štampar, ovaj nedostatak vas neće obradovati. Ipak, GIMP je idealan alat za fotografe amatere, Web dizajnere, kao i za većinu drugih korisnika koji žele da uređuju digitalne fotografije, a ne mogu sebi da priušte skupe komercijalne programe kojih, iskreno, za GNU/Linux platformu ni nema, možda upravo zbog postojanja GIMP-a.

Aleksandar UROŠEVIĆ