WinZip 9.0, WinRar 3.42, WinAce 2.5, StuffIt Standard 8.5, Total Commander 6.51

Najbolji programi za arhiviranje i kompresiju fajlova

Mnogi se još sećaju vremena kada CD rezači nisu bili dostupni većini korisnika računara zbog visoke cene, već smo se oslanjali na dobre, stare, ali nepouzdane diskete. U ispravnom stanju kapacitet disketa je bio 1,44 MB, mada je posle dužeg korišćenja znao da padne i do 1 MB. Skoro svakom se dogodilo da treba da prenese neku sliku, video-zapis, program ili nešto drugo što zauzima više od tih dostupnih 1,44 MB. Tada su se koristili programi koji spadaju u grupu arhivera. Oni nas prate još od vremena DOS-a i spadaju u najstarije programe. Arhiveri imaju mogućnost da „zgužvaju” neki veći fajl kako bi on zauzimao manje prostora ili čak da ga podele na nekoliko delova ukoliko onako „zgužvan” zauzima previše mesta i samim tim je neprenosiv putem disketa ili nekog drugog medija.

Sada je disketa gotovo izumrla, a CD rezači su jeftini, ali to nikako nije bacilo u zaborav ovu grupu programa jer su oni i dalje veoma korisni. Pre svega, mnogo fajlova skinutih s Interneta zapakovano je jednim od ovih programa. Slanje fajlova elektronskom poštom može da potraje, posebno ako imate samo modemsku konekciju i tada pakovanje fajla može da skrati vreme provedeno na vezi (i pošiljaocu i primaocu).

Osnovne funkcije

Kao što im sam naziv kaže, arhiveri služe da arhiviraju više fajlova u jedan fajl, koji se zatim lako prenosi, snima na drugi medij ili, prosto, služi kao kopija (bekap) podataka. Pri tom će arhiveri pokušati da fajlove i sabiju (kompresuju) i tako smanje veličinu arhive. Ipak treba imati na umu da arhiveri ne mogu da sabiju svaku vrstu fajla. U slučaju običnog teksta ili nekompresovanih slika (BMP), ovi programi mogu solidno da smanje veličinu fajla, nekada čak i za više od 50 odsto. Međutim, pakovanje je znatno manje uspešno u slučaju fajlova koji su već kompresovani na neki način (JPEG slike, DivX video, instalacioni paketi mnogih programa, kompresovane TIFF slike, dokumenti raznih programa koji „svoj” format kompresuju prilikom snimanja i drugo).

Zapakovanu arhivu možete da izdelite na potreban broj delova željene veličine. Na primer, podesićete arhiver da pravi delove od po 1,44 MB koji će završiti na disketama, po 10 MB (jer vam je tako zgodno) ili 700 MB za snimanje na CD-ove. Ako nešto što imate na svom kompjuteru želite da zadržite samo za sebe i stavite pod „ključ” tj. šifru, ne morate da instalirate skupe programe jer arhiveri mogu i u tome da vam pomognu.

Jedna od standardnih funkcija koju sadrže ovi programi jeste mogućnost da se napravi „Self extracting exe”. Ovo je veoma korisna opcija koja će dosta pomoći onima koji nisu mnogo vični radu na računaru. Ona će omogućiti raspakivanje fajla čak i ako nemate instaliran nijedan arhiver. Kako bi se olakšalo raspakivanje, programi prave mali EXE fajl. Sve što korisnik treba da uradi jeste da unese destinaciju gde će fajl biti raspakovan, a program će ostatak posla sam uraditi.

Od standardnih funkcija ćemo još izdvojiti i integraciju u Windows shell, tj. mogućnost da arhiveri dodaju svoje opcije u meni na koji ćete naići kad kliknete desnim tasterom miša na bilo koji fajl. Tipične komande su: „Add to...” (kreiranje nove arhive od tog fajla), „Add to fajl.zip” (pakovanje fajla u istoimenu arhivu, na istom mestu, bez zapitkivanja) i „Zip and e-mail” (pakovanje fajla, otvaranje vašeg e-mail klijenta, kreiranje nove poruke i dodavanje arhive u vidu priloga uz poruku; vama samo ostaje da unesete željenu adresu, temu i tekst poruke).

Dodatne funkcije

Pored navedenih osnovnih funkcija, arhiveri sadrže i nekoliko dodatnih funkcija koje možda na prvi pogled izgledaju nebitne, ali mogu da budu dosta korisne.

Nekim arhiverima možete da naredite da ne arhiviraju fajlove određenog tipa ili da ih arhiviraju, ali ne kompresuju. Radi sigurnosti, možete da podesite da određene fajlove uopšte ne otpakuju: primer su izvršni fajlovi (ekstenzije exe, com, pif, scr, bat, cmd, lnk) koji mogu da sadrže viruse. Moći ćete da namestite da se u arhivu ne dodaju fajlovi stariji (ili mlađi) od jednog minuta, sata ili dana. Neki programi mogu da u naziv arhive automatski dodaju datum i vreme arhiviranja, što je korisno za redovno bekapovanje podataka.

Proveravanje arhive antivirusnim programom (ako ga imate) jeste opcija koju nudi skoro svaki bolji arhiver. Isto tako, većina programa ima mogućnost oporavljanja oštećenih arhiva, iz kojih će pokušati da izvuče bar neke od zapakovanih fajlova.

Radi lakšeg snalaženja, neki programi kao svoj sastavni deo imaju čarobnjake uz pomoć kojih možete najlakšim putem zapakovati, raspakovati ili izmeniti arhivu ili je zaštititi šifrom.

Sigurnost

Kreiranu arhivu možete da zaštitite šifrom, što može da bude veoma korisno, posebno ako se zapakovani materijal distribuira putem Interneta, a nije svakome namenjen. U tako zaštićenoj arhivi mogu da se vide nazivi fajlova, ali ih je bez originalne šifre nemoguće otvoriti i otpakovati. Međutim, ovakva zaštita arhive nije potpuno sigurna i zato se koriste ozbiljni metodi enkripcije (RC4, Blowfish, AES, DES, Standard Zip 2.0...) koji pružaju najbolju moguću zaštitu za vaše podatke.

Formati arhiva

Skoro 90% fajlova skinutih s Interneta zapakovano je u Zip formatu. Od ostalih popularnijih formata za DOS/Windows platformu izdvajamo RAR, ACE i ARJ. Nije retkost da naiđete na arhivu i da ne znate kojim programom da je otvorite jer potiče s drugih platformi (Unix/Linux: BZ2, GZ, TGZ i druge; Macintosh: formati HQX, SIT). Zato smo napravili tabelu podržanih arhiva iz koje se jasno vidi koja će arhiva sarađivati s kojim programom.

Arhivera ima mnogo, međutim, izdvojili smo najpopularnije i najbolje, a nekoliko njih ima veoma dugu tradiciju. Uporedili smo WinZip, WinRar, WinAce, Stuffit Standard, Total Commander i interni (de)kompresor Windowsa XP.

WinZip 9.0

Ovaj program je tokom svih ovih godina uspeo da se svrsta među najbolje, ali ne nekim jeftinim trikovima, već samo iz nekoliko prostih razloga: zbog brzine, efikasnosti i sigurnosti koje obezbeđuje svojim korisnicima. Teško da postoji korisnik računara koji nije čuo za (Win)Zip. Svoj prepoznatljivi slikoviti interfejs zadržao je još od prve verzije za Windows okruženje i u njemu nećete imati nikakvih problema da pronađete potrebne opcije.

WinRar 3.42

Među autorima najboljih arhivera nisu izostali ni braća Rusi. Njihov arhiver Rar odavno predstavlja ozbiljnu konkurenciju WinZipu. Interfejs ovog programa je dosta sličan kao i kod WinZipa, ali je ipak za nijansu bolje urađen. Ovaj arhiver ćemo izdvojiti po tome što je jedini na testu koji ima opciju automatskog gašenja računara koja može biti i te kako korisna ako je u pitanju arhiviranje velike količine podataka.

WinAce 2.5

Od samog nastanka Ace je pratio sve ostale i uvek se svrstavao među najbolje. WinAce ima najfunkcionalniji interfejs od svih arhivera koje ovde pominjemo. Prečice za komande View, Edit, Copy, Move i ostale pokupljene su iz Total Commandera (’F3’, ’F4’, ’F5’, ’F6’...) tako da ćete, ukoliko vam je potrebno, moći veoma brzo da manipulišete fajlovima. Ako isključimo Total Commander (koji i ne spada u ovu grupu specijalizovanih programa), WinAce je jedini arhiver koji ima mogućnost promene jezika (doduše, samo dva – engleski i nemački – ali i to je nešto).

StuffIt Standard 8.5

Program StuffIt potekao je s Macintosh platforme, ali je svoju upotrebu našao i u Windows okruženju. Među programima koje ovog puta predstavljamo ima definitivno najlepši interfejs. Pored toga je i najlakši za upotrebu, pa će i najmanje iskusni korisnici bez problema moći da zapakuju ili raspakuju potrebne fajlove. Program sadrži nekoliko tema (Windows XP, Office 2000, Office XP i Office 2003) koje će ga estetski promeniti. Jedinstvena opcija ovog programa jeste Compress and FTP wizard koja će omogućiti da posle lakog zapakivanja potrebnih fajlova budete upitani za FTP adresu, ime i šifru sajta na koji želite da pošaljete fajl. Svima koji arhivirane fajlove distribuiraju na svoj sajt ova opcija će mnogo pomoći. Pored svega navedenog, moramo napomenuti da je StuffIt arhiver koji podržava najviše standarda za zaštitu fajlova i ima odličnu integraciju u Windows shell.

Total Commander 6.51

Ako bismo počeli da opisujemo funkcije koje ovaj program sadrži, morali bismo da izdvojimo dvadesetak stranica, a opis nove verzije ovog programa možete pročitati u zasebnom tekstu u ovom broju. Možda se pitate zašto je ovaj program uvršćen među arhivere. Razlog je to što Total Commander može da vrši zapakivanje (ili bar raspakivanje) svih popularnijih formata arhiva, bez ikakvog dodatnog programa. Zato Total Commander možemo da, pored svega ostalog, smatramo i arhiverom. Dodatnih opcija nema previše, što je razumljivo jer je rad s arhivama samo jedna od njegovih brojnih mogućnosti.

Windows XP

Ukoliko nemate nijedan arhiver, a koristite Windows XP, ipak ćete moći da radite s arhivama. Međutim, podrška za rad sa Zip fajlovima u XP-u obuhvata samo dve najosnovnije funkcije – pakovanje i raspakivanje – koje su ostvarene tako da i najmanje iskusni korisnici mogu da otpakuju fajlove bez problema. Za napredne opcije, bolju kompresiju i veću brzinu (koja može biti važna kod veće količine podataka) ipak će vam biti potreban neki od pomenutih arhivera.

• • •

Ukoliko želite samo osnovne funkcije raspakivanja i zapakivanja, uz korišćenje tek nekoliko dodatnih opcija, onda će vam svaki od ovih arhivera „vršiti posao”. Međutim, ukoliko je brzina primarna stvar, onda su u prednosti WinRar i WinZip. Ako gledamo sigurnost, onda je StuffIt ubedljivo prvi zbog toga što podržava najviše standarda za zaštitu fajlova. Ako bi trebalo da izdvojimo samo jedan, onda je to StuffIt. Iako mu brzina nije vrlina, lep i prost interfejs, solidna kompresija i najveći stepen sigurnosti stavljaju ga na prvo mesto. Osnovne stvari ionako radite iz Total Commandera.

Bojan NOVAKOVIĆ