Emulator operativnog sistema DOS

Nakon izlaska operativnog sistema Windows XP na tržište, DOS nostalgičari našli su se u vrlo neugodnoj poziciji. Svakome ko iole prati dešavanja na IT sceni dobro je poznata „žvaka” Microsoftovih programera o raskidanju sa starim tehnologijama, novom jezgru i autentičnom programskom kodu koja se provlačila tokom reklamne kampanje za ovaj, još uvek aktuelni operativni sistem ove kompanije. Međutim, ma koliko se ovako nešto činilo sasvim opravdanim i logičnim, donelo je glavobolju svim zaljubljenicima u video igre, a pogotovu kada su u pitanju one pisane za staro dobro DOS okruženje. Prelazak na novu koncepciju doveo je do neprijatne situacije da gotovo 80 procenata igara izrađenih početkom i sredinom devedesetih godina prošlog veka neće ni da se startuje, a kamoli da prikaže prvih nekoliko ekrana (čak i u slučaju da vam uspe da startujete igru, česte su pojave ekspres „iskakanja” u sistem ili sveopšteg pada performansi do granice neupotrebljivosti računara).

Osnovne komande Novopečenim vlasnicima PC-a stasalim uz Windows snalaženje u autentičnom okruženju DOS komandne linije neće biti prijatno. Pa ipak, dosadni časovi informatike (osnova računarstva) sada bi mogli da se pokažu više nego korisnim. Naime, DOSBox (manje-više) koristi standardni set komandi implementiranih u okviru COMMAND.COM datoteke, te je osnovna navigacija u programu gotovo identična radu u „pravom” DOS okruženju (ako ste zaboravili, prisetite se značenja komandi: CD, MD, COPY, DIR, itd – obilato ćete ih koristiti). Da biste iz programa uopšte „videli” materijal na hard disku, prvo je potrebno kreirati direktorijum (proizvoljnog imena i na proizvoljnoj particiji) u koji ćete smestiti igre (poželjno bi bilo da se koristi famozni 8.3 sistem imenovanja fajlova, to jest da se izbegava korišćenje imena dužih od osam karaktera). Nakon toga, programu se mora „reći” da kreirani direktorijum posmatra kao običnu C particiju hard diska. To se postiže komandom MOUNT koja bi mogla da se uporedi s odgovarajućom SUBST komandom iz DOS-a. Ako pretpostavimo da ste na C particiji hard diska kreirali direktorijum pod imenom DOSIgre, komanda za mountovanje imaće sledeći izgled: MOUNT c c:\DOSIgre. Sada jedino ostaje da se ručnim putem (upotrebom dobro poznate komande CD) pozicionirate u direktorijum s igrom, pronađete odgovarajući izvršni fajl (ne zaboravite da pre prvog startovanja bilo koje igre podesite radne parametre vezane za grafiku, zvuk i sistem kontrole), utipkate njegovo ime u komandnoj liniji programa i uživate u starim hitovima.

Rešenje ovog problema, na svu sreću, postoji i odnedavno je prisutno u obliku softverskog alata pod nazivom DOSBox. Reč je o programu koji vašu mašinu snova „pretvara” u starudiju s početka devedesetih godina prošlog veka. Međutim, stvari nisu ni izbliza tako jednostavne kao što se čine, pogotovu ako se ima u vidu da nisu samo brzina procesora i tip uključenih komponenti glavni krivci za izraženu nekompatibilnost. Upravo zbog toga, program vrši emulaciju hardvera, ali, što je mnogo bitnije, i softvera – tačnije operativnog sistema DOS. S obzirom na to da je ovakav proces prilično komplikovan i zavisi od gomile parametara, kompatibilnost programa s igrama umnogome zavisi od njegove verzije, tačnije od implementirane podrške za njih od strane autora. U ovom momentu DOSBox „prepoznaje” preko 2.000 igara koje s promenljivom uspešnošću emulira. Kako je kompletan projekat prilično ozbiljno zamišljen, na autorovom sajtu postoji spisak uredno sortiranih igara uz opisni komentar uspešnosti emulacije (igre su podeljene na podržane, one koje mogu da se pokrenu i one koje mogu da se igraju). Tokom više nedelja testiranja probali smo desetine starih hitova (Alien Breed, Chaos Engine, ProjectX...) i prilično smo zadovoljni ostvarenim rezultatima (igre su radile baš kao na originalnim platformama, uz punu emulaciju grafičkih i zvučnih efekata).

Potencijalni problem tokom korišćenja DOSBoxa može da nastane usled prilično arhaičnog korisničkog okruženja (vidi okvire), ali i nadasve fleksibilnog hardverskog apetita. Specifikacija u Infoboxu više je nego formalne prirode i ne treba je doslovno shvatiti. Tako će pojedini naslovi gotovo savršeno raditi i na prosečnim konfiguracijama, dok će drugi (iste firme, iste godine proizvodnje) to činiti veoma traljavo. Ostaje samo nada da će programeri pronaći dovoljno vremena za implementaciju potrebne podrške i da će probleme hardverske prirode svesti na minimalnu meru u budućim verzijama.

Vladimir PISODOROV