Oni koji su ga videli opisuju ga ovako: „Živi u Aziji i Evropi, uglavnom je pitom, može biti visok do 110 cm, težak je oko 100 kg, ima velike rogove i debelo i meko krzno”. Oni koji nisu videli irvasa najčešće ga brkaju s losom, sobom, pa čak i sa jelenom, s kojima je u rodu, ali ga momentalno identifikuju čim dođe vreme novogodišnjih praznika!

Legenda o Deda Mrazovim saonicama koje vuku irvasi potiče iz ruskih bajki, mada je slična legenda prisutna i u Holandiji. Irvas Rudolf sa svojim crvenim nosem „pojavio” se tek 1939. godine u priči Roberta Meja i ubrzo je postao urbana legenda: www.snopes.com/holidays/christmas/rudolph.asp. Činjenica da irvasi žive na krajnjem severu planete i da su najviše rasprostranjeni po arktičkim tundrama verovatno je doprinela tome da se ove životinje povežu s novogodišnjom tradicijom. Ipak, nije Deda Mraz taj koji drži pripitomljene irvase! Gajenje i čuvanje stada irvasa je vekovna tradicija naroda Sami, koji živi na severu Skandinavije: http://virtual.finland.fi/netcomm/news/showarticle.asp?intNWSAID=26473#sour. Opstanak ovog naroda, kao i njegovih stada je tokom poslednjih decenija ugrožen zbog globalne potrebe za prirodnim resursima tog regiona: http://vitalgraphics.grida.no/arctic/go/showPage/chapterid/66, www.environmenttimes.net/article.cfm?pageID=9. S druge strane, Kanađani su u kooperaciji sa organizacijama koje se bave zaštitom ugroženih životinjskih vrsta pokrenuli program konzervacije arktičkog regiona i svih životinja koje u njemu žive: www.wwf.ca/AboutWWF/WhatWeDo/ConservationPrograms/Conservation.asp?program=arctic. Inače, interesantna je činjenica da je u Kanadi i na Aljasci irvas poznat isključivo pod imenom karibu – www.adfg.state.ak.us/pubs/notebook/biggame/caribou.php, kao i to da je ova životinja, bez obzira na to kako je nazivaju, nekada nastanjivala veliki deo Severne Amerike i Evrope. Irvas je jedna od prvih životinja koje je čovek pripitomio i jedna od retkih zahvaljujući kojima je preživeo ledeno doba, a crteži irvasa u pećinama koji datiraju iz kamenog doba su među najstarijim poznatim umetničkim radovima na svetu: http://www.netserves.com/moca/lectures/skuzpale.htm. Međutim, prečest lov i razvoj naselja ih je istrebio iz većeg dela Evrope tokom rimskog doba, a sa Britanskih ostrva tokom srednjeg veka.

Kod nas gotovo uopšte nema sajtova posvećenih irvasu. Nekoliko informacija, poneka slika, retko koji zoološki tekst... U jednom od starih brojeva nedeljnika „Vreme” (www.vreme.com/cms/view.php?id=304673) naći ćete duhovit novogodišnji tekst kolege Ljubiše Rajića o istorijatu irvasa, a domen s tim imenom www.irvas.co.yu drži informatičko preduzeće IRVAS International, koje smo već pominjali na ovim stranicama. Za kraj još jedino možete naći eskimsku bajku na srpskom jeziku: www.kaleidoskop.co.yu/mod.php?mod=userpage&menu=912&page_id=54.

Iris MILJKOVIĆ