U enciklopediji obrazovne tehnologije (http://coe.sdsu.edu/eet/Articles/colorwheel/start.htm) kaže se: „Boja je element dizajna koji se koristi za rađanje ideja, slanje poruka, da pobudi osećaje i akcentuje oblasti interesovanja”. Ako ste na likovnu ili primenjenu umetnost ikada do sada emotivno reagovali, da li ste se ikada pitali da li su kontrast i kompozicija boja upravo ono što vas je navelo na takav osećaj? Pošto je umetnost veoma izražajna, često u sebi nosi i poruku za gledaoca, a on je najčešće prima upravo kroz boju.

Istraživanja koja su sprovođena u svetu ostavljaju nas u uverenju da, iako globalno nepotvrđene, postoje zakonitosti u vezi s reakcijama na određene boje – zašto je zelena boja „isceliteljska”, zbog čega naša predstava negativca obično podrazumeva osobu u crnom ili zašto dizači tegova postižu najbolje rezultate u sobi plave boje? Zašto nam je potrebno okruženje crvene boje da nas podstakne na užurbanu aktivnost? Na neka od pitanja može da odgovori sajt www.infoplease.com/spot/colors1.html. Tu, osim teksta o harmoniji boja, postoji i nekoliko dodatnih linkova koji vas upućuju na kvizove o psihologiji boja i njihovom značenju, kao i testiranje na daltonizam, što je manifestacija nesposobnosti prepoznavanja i razlikovanja boja kod ljudi. Obilje informacija o harmoniji i psihologiji boja možete naći i na adresi www.geocities.com/~jlhagan/advanced/color_psychology2.htm, pošto je sajt posvećen studentima slikarstva. Na istom sajtu je obrađivana i interesantna tema – oslikavanje sajber prostora uz korišćenje starih tehnika! Misli se na slikanje on-line mapa, skica i Web aplikacija, za koje koristimo kompjuterske grafičke table kao surogat za četkice i boje.

A kako svet boja izgleda iz perspektive jedne profesionalne švalje, pročitajte na www.wwwearables.com/techniques/color_harmony.htm. Ona je razvila teoriju o harmoniji boja koja proizilazi iz njihovog međusobnog slaganja. Zna se da, na primer, zelena, narandžasta i purpurna izvanredno idu zajedno pošto spadaju u osnovnu trijadu boja, a dodavanjem sive, crne ili bele dobijamo nova senčenja i tonove. Inače, bela nije boja jer u sebi sadrži kompletan spektar: http://desktoppub.about.com/cs/colorselection/p/white.htm.

Naravno, nama su najinteresantniji sajtovi koji se bave modernom upotrebom boja – kalibracijom boja na monitoru ili njihovom pravilnom upotrebom u grafičkim programima poput Photoshopa. Izuzetan sajt na tu temu naći ćete na adresi www.handprint.com/HP/WCL/tech13.html: autor balansira između teorija o korišćenju boje i tonova u klasičnoj umetnosti i njihovog poređenja s modernim (kompjuterskim) potrebama – za pravljenje „oku ugodnog” Web sajta, na primer. Ako vam više odgovara praksa, na engleskoj verziji češkog sajta http://wellstyled.com/tools/colorscheme2/index-en.html nalazi se kvalitetan on-line generator kolor šema namenjen Web dizajnerima, dok se na sajtu „EasyRGB” (www.easyrgb.com/index.html) nalazi niz mogućnosti koje možete iskoristiti – od kalibracije monitora, preko biranja kolor kodova i šifri za kompjuter, do instalacije softvera koji vam omogućava da sve to radite i kada niste konektovani na Internet. Inače, taj sajt smo našli u okviru opsežne online kolekcije softvera i udžbenika za Web dizajnere, koju ćete naći na adresi www.divasedge.net/cooltools/color.html.

Još malo informacija o kodovima boja i njihovoj upotrebi možete dobiti na sajtovima www.webhostingresources.com/html/Web_Design/Graphics/Colors/, www.eyecatcher.net/color_test/harmony.htm i www.usm.maine.edu/~com/color.htm, a sa on-line slikanjem se okušajte na sajtu www.terramia.net/painter/scribble2.html.

Iako je ovo sužen izbor, nijedan od sajtova koje možete videti na Internetu, a bavi se ovom temom nije ni najmanje površan, dok su bibliografija ili kompilacije dela i softvera koji su na njima navedeni veoma iscrpni. Lako je zaključiti da se korisnici Interneta trude da se on razvija i u grafičko-dizajnerskom smislu, a ne samo u sadržajnom. Posebno zato što mnogi smatraju (opravdano) da to spada u primenjenu umetnost.

Iris MILJKOVIĆ