Odeljenje Microsofta zaduženo za izradu i plasiranje video igara bilo je inicijalna kapisla koja je nagnala programere ostalih kuća da ozbiljnije shvate izgradnju i održavanje zoološkog vrta. Naime, do 2001. godine kada je svetlost dana ugledao prvi Zoo Tycoon, menadžersko-upravljačkih igara ovakvog tipa nije ni bilo. Nakon toga imali smo priliku da odigramo i alternativna ostvarenja drugih proizvođača (WildLife Park, Zoo Empire, Jurassic Park: Operation Genesis). Posle tri godine, Microsoft je angažovao svoje stare znance – softversku kuću Blue Fang Games – poverivši im razvoj oficijelnog nastavka.

Najočiglednija novina virtuelnog zoološkog vrta jeste uvođenje treće dimenzije u igračko polje, kao logičan odgovor na narasle zahteve i apetite igračkog tržišta. Pored vizuelno znatno privlačnijeg okruženja, ova opcija donela je mogućnost lakšeg snalaženja u prostoru i učinila igranje preglednijim. Korisnik sada ima potpunu kontrolu nad prikazom jer je kameru koja prati dešavanja moguće postaviti u gotovo bilo koji položaj, a primenjena su sva rešenja viđena u ostalim igrama sličnog tipa (rotiranje, kontinualno zumiranje...). Promene je doživela i rutina zadužena za postavljanje objekata koja, iako još uvek nije kontinualna, dozvoljava rotiranje i postavljanje predmeta u osam položaja, što je za četiri više od uobičajenog standarda.

Što se tiče kvaliteta implementiranih grafičkih rešenja, mora se priznati da je posao mogao biti kvalitetnije obavljen. Objekti su morali biti rađeni uz veći broj poligona i kvalitetnijih tekstura, a ni poneki specijalni efekat ne bi bio na odmet. Zbog evidentnih dizajnerskih propusta, Zoo Tycoon 2 deluje sasvim prosečno i ne može se pohvaliti upečatljivim vizuelnim doživljajem.

Uvođenje 3D prikaza donelo je i dve opcije koje nisu direktno vezane za gameplay, ali pomažu igraču da se u potpunosti „uvuče” u ulogu upravnika virtuelnog zoološkog vrta. Prva od njih – Zookeeper mode – omogućava „spuštanje” igrača u sopstveno izgrađeno životinjsko carstvo, da se prošeta i iz prve ruke sazna kako se osećaju i šta mogu da vide posetioci. U ovom modu igrač preuzima kontrolu nad virtuelnim čuvarem zoološkog vrta (ili običnim posetiocem) i, uz pogled u prvom licu (kretanje se kontroliše mišem, na sličan način kao u pucačkim igrama), može aktivno uticati na funkcionisanje parka, stupajući u interakciju s objektima i životinjama. Svojeručno može nahraniti životinje, zameniti im vodu za piće, očistiti prebivalište, oprati ih, lečiti i slično. Pored zabave, ova opcija ima i korisnu stranu jer se ne mora plaćati osoblje koje će taj posao obavljati umesto vas.

Drugi mod, Photo Safari View, takođe „spušta” igrača u srce samog zbivanja. Krećući se zoološkim vrtom, može fotografisati životinje izbliza (ili sve što mu se učini zanimljivim) i načinjene kreacije uvrstiti u svojevrsan digitalni album koji se čak može objaviti i na Internetu, u obliku HTML datoteke. Opcija koja će se, definitivno, najviše dopasti najmlađima.

Zoo Tycoon 2 donosi i nekoliko promena u samoj motorici igranja, ali i u broju podržanih igračkih modova i pratećih opcija. Pre svega, tu je kampanjski mod koji ovog puta uključuje šest povezanih celina sa ukupno 17 pojedinačnih scenarija (tri su tutorijalnog karaktera i u njima su tekstualnim putem objašnjene osnovne zakonitosti igre). Zatim je tu mod za slobodno igranje, lišen bilo kakvih zadataka i ciljeva, u kojem igrač ima kontrolu nad svim aspektima igre i poseduje neograničenu količinu novca (postoji 41 različita mapa), kao i Challenge mod koji gotovo da predstavlja kopiju slobodnog moda, s tom razlikom što je ovde početna suma novca ograničena (korisnik može sam da je definiše).

Kao što je to bio slučaj s prvim delom, akcenat tokom igranja postavljen je na brigu o životinjama (postoji 30 različitih vrsta, a o svakoj postoje najvažniji podaci preuzeti iz poznate Microsoftove elektronske enciklopedije Encarta). Ubačena je opcija izgradnje 10 različitih tipova habitata, s mogućnošću izgradnje stotine pomoćnih objekata. U svakom trenutku možete zatražiti pomoć od čuvara zoološkog vrta u vezi s akcijama koje je potrebno preduzeti da bi životinjama boravak bio što prijatniji. Novina je to što je sada sve akcije direktno iz upitnog panela moguće prenositi na lice mesta (ranije je bilo potrebno otvoriti i po desetak različitih skupova opcija) čime se štedi vreme. Kada je reč o brizi o zadovoljstvu posetilaca, kao i o načinu „otimanja” novca iz njihovih džepova, stvar se svodi na već viđenu rutinu građenja standardne palete pomoćnih objekata kao što su: štandovi sa hranom i pićem, prodavnice suvenira, klupe i odmarališta, toaleti itd.

Zoo Tycoon 2 suštinski ne donosi puno toga novog i, sem nekoliko kozmetičkih izmena, kao i prelaska na 3D tehnologiju prikaza, ne nudi ništa revolucionarno. Ipak, igra će biti zanimljiva ljubiteljima upravljačko-menadžerskih simulacija, a pogotovu najmlađima kojima je, u stvari, i namenjena. Insistiranje na jednostavnim zadacima i pojednostavljenom upravljačkom interfejsu otuda je mnogo razumljivije te ne treba da čudi ako Zoo Tycoon 2 među najmlađom populacijom ponovi uspeh svog prethodnika.

Vladimir PISODOROV