Dejvid Krejn, jedan od osnivača kompanije Activision, u nastupu „kreativnog ludila” daleke 1982. godine osmislio je Pitfall!, igru koja će označiti prekretnicu u razvoju platformskih arkada. U to vreme revolucionarna igra za Atari 2600 utemeljila je profil avanturističke platforme u kojoj glavni junak izbegava zamke i sakuplja dragulje koristeći se akrobatskim pokretima i elementima okruženja (rupe, stene, lijane i slično). Ideja koju je Krejn, prema sopstvenom priznanju, razradio za svega desetak minuta, procvetala je u hit za sva vremena koji je dugo krasio vrh Bilbordovih lista i inspirisao žanr čija popularnost ne jenjava ni danas.

Tokom protekle dve decenije Pitfall! je više puta oživljavan na različitim igračkim sistemima: Pitfall II – Lost Caverns (Atari 2600, 1983), Super Pitfall! (NES, 1987), Pitfall – The Mayan Adventure (PC, SNES, GBA, 1997) i Pitfall 3D: Beyond the Jungle (PlayStation, 1998). Šesti nastavak priče o dogodovštinama neustrašivog Pitfola Harija zamešan je proteklog leta u studiju Edge of Reality, u maniru punokrvne 3D platforme. Iako ne unosi značajnije inovacije u žanr koji je opterećen velikim brojem sličnih igara, Pitfall: The Lost Expedition oživljava atmosferu originalne igre i pruža zdravu dozu zabave i šarmantnog humora koji odgovara najrazličitijim ukusima. Nosilac radnje i ovoga puta je lakomi avanturista koji će poći bilo kuda i uraditi sve da bi se domogao kakvog blaga. Sudbina je Harija ovoga puta odvela u srce peruanske džungle, gde se obreo nakon avionske nesreće u kojoj je nestalo nekoliko članova njegovog tima, među kojima je i zanosna Nikol, „dragulj” koji bi Hari rado pridodao svojoj kolekciji. Motivisan pohlepom i pohotom, Hari će staviti na test sve svoje sposobnosti, uvežbano telo i razvijen um (urođeni šarm mu neće biti od velike pomoći) kako bi se provukao kroz brojne opasnosti negostoljubivog okruženja koje uključuje gustu džunglu, zaleđene predele, magmom ispunjene pećine i podvodne koridore koji vode do zatočenih prijatelja.

The Lost Expedition je više od obične platforme jer gurmanska doza avanturističkih začina igru čini daleko interesantnijom nego što se na prvi pogled može pretpostaviti. Radnja se odvija u prostranom okruženju sačinjenom od više povezanih nivoa kroz koje se Hari probija u stilu Tarzana, bori s negostoljubivima florom i faunom, istražuje skrivene lokacije i marljivo sakuplja blago i predmete koji su neophodni za prelazak na iduću deonicu. Potraga se ne svodi na prost princip „pronađi ključ za vrata”, već uključuje složeniji sistem međusobno uslovljenih radnji koje igri daju autentičan avanturistički prizvuk. Snalaženje u živopisnom krajoliku olakšava mapa kojom se Hari služi da bi lakše odredio lokaciju sledećeg zadatka, koja je označena crvenim slovom X. Doduše, zbog traljave realizacije mape, za pravilnu orijentaciju u prostoru biće neophodno osloniti se na sopstvena čula i intuiciju.

Osim dobro razrađenog karaktera glavnog junaka koji koristi svaku priliku za „prosipanje” šarmantnih komentara i duhovitih dosetki, raznovrsnosti doprinose i različiti stilovi igranja koje su programeri znalački uobličili u jednu skladnu kompoziciju, kao i bogata menažerija likova koji se nalaze na spisku za odstrel. Dijapazon pokreta kojim Hari raspolaže prevazilazi sva očekivanja – verovatno ne biste očekivali mogućnost da se iskobeljate iz čeljusti krokodila brzim pritiskanjem tastera ili da domoroce sklanjate s puta šutirajući ih u zadnjicu. Tokom igre moguće je otključati nekoliko mini-igara, među kojima se nalaze i kompletne emulacije originalnog Pitfalla i Pitfalla II – pravi šlag na torti!

Upravljački sistem je, u skladu s avanturističkim profilom igre, nešto složeniji nego u drugim 3D platformama. Komande na tastaturi su dobro mapirane (naročito je dobro iskorišćen numerički deo), mogu se modifikovati i nije potrebno mnogo vremena da se u potpunosti usvoje, premda se dvadesetak tastera isprva mogu učiniti komplikovanim za pamćenje. Reakcije glavnog junaka na komande su brze i precizne, što je od vitalnog značaja na deonicama koje zahtevaju dinamične poteze. S nešto više poteškoća suočavamo se tokom prebacivanja s jedne lijane na drugu jer je rotacija u horizontalnoj ravni isuviše gruba (odvija se u koracima od blizu 90 stepeni). Neprecizna orijentacija uzima danak i tokom borbi, kada se treba postaviti tačno ispred protivnika. Kamera je dobro programirana i efikasno rešava sve probleme kolizije s bliskim objektima, koje ili zaobilazi ili ih čini providnim; jedino što nedostaje je mogućnost preciznog pozicioniranja pomoću miša, što bi umnogome olakšalo osmatranje okoline dok je Hari u pokretu.

Tehnički atributi novog Pitfalla većinom zadovoljavaju savremene normative: grafika je izrazito koloritna, bogata pozadinskim detaljima i odličnim specijalnim efektima (besprekorna animacija partikula i svetlosni efekti), a tu su i karakteristične mini-animacije glavnog junaka, čija smotana figura i mimika koje se ni Džim Keri ne bi postideo održavaju komičnu atmosferu čitavim tokom igre. Zvučna podloga verodostojno oslikava ambijent kojim se Hari kreće i uključuje pravu salatu najrazličitijih efekata, duhovitih dijaloga i odlične muzike Kevina Manteja, koja uključuje dobro uklopljene sintetizovane i orkestarske partiture. Blagu kritiku zaslužuju jedino teksture koje su sporadično zapostavljene i mogu da deluju neubedljivo (voda i usijana lava, na primer).

Pitfall: The Lost Expedition je, u svakom pogledu, dostojan slave originalne igre. Dobar upravljački sistem, prostrani nivoi, duhoviti dijalozi i animacije s jedne, i elementi klasičnih platformi koji su vešto uklopljeni u 3D ambijent s druge strane čine dobitnu kombinaciju za sve ljubitelje avanturističkih platformi.

Gradimir JOKSIMOVIĆ