Kao i svake godine, s malim zakašnjenjem u odnosu na Microsoftovu Encartu, na tržištu se pojavila i osvežena verzija popularne Britannice. Iako, po mišljenju mnogih, predstavlja najbolju štampanu enciklopediju na svetu, njene elektronske verzije, pogotovu one od poslednjih nekoliko godina, kaskaju za referentnim izdanjima kompanije iz Redmonda koja postavlja standarde u žanru. Ako se u početku i moglo govoriti da su na strani Britannice kvalitet, opsežnost i izbor tekstova te da Encarta jedino poseduje nacifran komandni interfejs i ništa više od toga, poslednjih nekoliko izdanja dokazalo je upravo suprotno. Svestan te činjenice, autorski tim Britannice uložio je dodatni napor ne bi li svojim korisnicima za nastupajuću sezonu ponudio nešto novo u skladu s modernim talasanjem na tržištu ove vrste softvera.

Upravo zbog prethodno rečenog, izdanje za 2005. godinu vizuelno je znatno drugačije u odnosu na prethodne verzije, sa primetno lepšim korisničkim okruženjem, jasno predstavljenim opcijama i ekranima punim boja. „Lov” na podatke može se obaviti klasičnim putem: pretragom glavne baze uz ukucavanje željenih pojmova, „pozivanjem” rečnika, „otvaranjem” i pretragom vremenske linije događaja, „listanjem” multimedijalnog sadržaja ili konsultovanjem sekcije World Atlas koja sadrži, kao što joj ime kaže, bogatu zbirku svetskih mapa s gomilom informacija (virtuelnih vodiča i ostalih naprednih funkcija još uvek nema). Osim fejsliftinga, novinu ovogodišnje Britannice predstavlja i sekcija BrainStormer, osmišljena tako da pretragu podataka učini zanimljivom i neuobičajenom. Naime, podaci su predstavljeni nekom vrstom dijagrama, s vizuelno povezanim pojmovima, tako da se u svakom momentu može videti korelacija i interakcija izabranih unosa s ostalim pojmovima. Konačno, po pronalaženju željenog pojma, prostim klikom mišem sve informacije postaju vidljive u glavnom prozoru programa.

Gledano kroz brojke, Britannica 2005 Deluxe Edition donosi gotovo 10.000 novih pojmova tako da ukupan broj sada iznosi impresivnih 83.000 unosa. Pored toga, tu je nešto više od 13.000 fotografija i ilustracija upotpunjenih sa skoro 1650 geografskih mapa područja (prethodna verzija imala ih je oko 1300 ). Ponuda video-klipova zadržala se na cifri od 160 i predstavlja najveće razočaranje, uzevši u obzir to koliko su na tome autori suparničkog proizvoda radili, obezbedivši čak i autorizovane Discovery priloge. Još jedan segment u kojem su autori Britannice podbacili odnosi se na audio-klipove kojih ima tek nešto manje od stotinu. Od ostalih podataka vredno pomena je postojanje više od pola miliona pojmovnih unosa u rečniku, 165.000 Internet linkova i preko 4000 artikala na vremenskoj liniji (ubačena je i rekapitulacija 2003. godine). Pojmovi koji su izostavljeni na diskovima dostupni su putem Interneta.

Korisnici koji ne „mirišu” Encartu biće razočarani činjenicom da Britannica, i pored velikog napora autora, na većini polja dobrano zaostaje za Microsoftovim čedom (naročito po pitanju multimedijalnog sadržaja). To, naravno, ne znači da ovaj program ne možemo preporučiti korisnicima gladnim znanja. Ipak, većini korisnika će biti teško da odvoje pedesetak „zelembaća”, budući da se za sličnu sumu novca može dobiti značajno opširnija, vizuelno upečatljivija i sadržajem bogatija Encarta.

Vladimir PISODOROV