Koliko je vode proteklo Dunavom otkako je Golden Axe (1989) harao u video salonima, koliko se krvi slilo niz sečiva troje junaka, koliko je žetona progutala ova fantastična akciona pustolovina? U najboljem „konanovskom” maniru, moćni ratnici ukrštaju oružje i oklope, a udarci pršte na sve strane. U nameri da osvete svoje porodice i oslobode vladare koje je oteo zli Death Adder, Gilius (patuljak), Ax (ratnik) i Tyris (amazonka) krenuće u potragu, slikovito predstavljenu perom koje iscrtava put po mapi. Postoje tri razloga zbog kojih je ova igra otišla u legendu: moćna grafika, prateća muzika i neprestana akcija.

Prvi susret sa ćelavim džinovima koji će se zlurado nasmejati kada vas sabiju svojim čekićima samo je početak avanture. Ekran koji se skroluje nadesno otkrivaće predele iz mašte kao što je grad na oklopu džinovske kornjače ili mesto okršaja sa crvenim vitezovima nakon leta na leđima džinovskog orla. Mnogi detalji samo podižu atmosferu, pri čemu mislimo na makljanje između dva igrača, jahanje zmajolikih živuljki, jurnjavu za patuljcima koji vam obnavljaju energiju i magiju, kolorit čija promena povećava nivo tenzije.

Ne treba da čudi što je Sega ovaj naslov konvertovala na veliki broj sistema, kao ni postojanje nastavaka od kojih ipak nijedan nije prestigao original. Pomenimo nastavak s automata Revenge of Death Adder (1992) koji ima isto izvođenje (osim nivoa gde se ekran skroluje u dubinu), nove junake i lepšu grafiku. Drugi (1991) i treći (1993) nastavak postoje za Mega Drive 2, a GA: The Duel (1994) je Street Fighter klon za automate i Sega Saturn konzolu. Zanimljivo je to što za Sega Master System postoji GA: Warrior urađen u Zelda maniru, ali i priča o Axu za GameGear. Rimejk za Sony PlayStation 2 je po svim kritikama katastrofalan.

Konstantin MILUTINOVIĆ