Znatno ranije nego što smo očekivali (i nadali se), iz hiperaktivne austrijske softverske kuće JoWood stigao je nastavak popularne igre Neighbours From Hell. Kao što je bilo najavljivano u promotivnom materijalu, priča počinje kada Vudijev debeli sused reši da se odmori od preživljenih nedaća u prvom delu tako što će otputovati na krstarenje oko sveta. Nije računao na to da će ga Vudi u stopu pratiti i učiniti sve da se putovanje iz snova pretvori u najgoru noćnu moru. Poprište svojevrsnog komičnog šoua preneseno je u živopisne predele Kine, Indije i Meksika.

Za razliku od prvog dela u kojem su se nivoi odigravali u istom okruženju (u susedovoj kući), Neighbours From Hell 2 donosi tri scenografski različite celine, plus nekoliko nivoa koji se dešavaju na samom brodu za vreme putovanja. Nažalost, to nije doprinelo tome da se broj epizoda uveća, pa je igra ponovo prekratka, a zbog dinamičnosti promene okruženja čini se da je i kraća od prethodne. Računajući dve epizode tutorijalnog karaktera, ukupno postoji svega 14 nivoa koji se završavaju za jedno popodne igranja. Iako smo se nadali da će programeri uslišiti želje igrača širom sveta i igranje učiniti dužim, najveća zamerka prethodnom delu ponovo je prisutna i ogleda se u previše jednostavnim zadacima i malom broju epizoda. Jedino što u takvom slučaju preostaje jeste borba za što bolji rezultat, odnosno otkrivanje svih trikova po epizodama i dostizanje maksimalnog nivoa nervoze jadnog suseda.

Igranje nije pretrpelo značajnije izmene, što znači da je kontrola lika ponovo izuzetno jednostavna, a akcije se automatski izvode prostim klikom miša. Spektar psina koje Vudi može da izvede impresivan je (uglavnom su u pitanju novi trikovi), uz konstataciju da je još jednom u pitanju linearno izvođenje i sistem postavljanja zamki tačno na određenim mestima (nema improvizacija). To znači da se dobitna kombinacija, kao u prvom delu, svodi na posmatranje susedovog ponašanja i kretanja, prikupljanje potrebnih objekata i postavljanje trikova na označenim mestima. Osim u retkim slučajevima kada je dozvoljena upotreba predmeta uz pomoć stacionarnih objekata, kombinacija objekata iz inventara nije moguća, pa su trikovi predvidivi i laki. Ipak, stizanje do nekih predmeta je otežano postojanjem svojevrsne mini-igre koju Vudi mora uspešno da završi na vreme kako bi došao do njih. Naime, predmeti koji se nalaze na nepristupačnim mestima (rupe, zaključani ormarići, iza prepreka...) zahtevaju od Vudija snalažljivost i preciznost, ali i vreme za izvršavanje željene akcije („iščačkavanje”, obijanje, rezanje...). U takvim situacijama pojavljuje se krug sa konturom predmeta koji se koristi za izvršavanje radnje (ključ za otvaranje ormarića, štap za izvlačenje raka iz rupe itd) u centru, kao i sam objekat koji je pokretima miša potrebno zadržati u centru (konturi) dok Vudi ne obavi posao. To, naravno, donekle komplikuje izvršavanje zadatka, ali i unosi novinu u već monoton sistem igranja.

Manje izmene doživeo je i sistem bodovanja. Uspešnost se više ne meri procentima nego zlatnim novčićima koji se zarađuju uspešnim postavljanjem zamki. Isto tako, zadržana je skala susedove iznerviranosti, a ako se epizoda završi kad je skala na maksimalnom podeljku, za uspešnost se dobija zlatna statua. Novina je i postojanje života (tri) čijim se gubljenjem smanjuje mogućnost osvajanja maksimalnog broja bodova. S obzirom na to da je svaki nivo nova priča, broj života se neprekidno obnavlja i važi za svaku misiju ponaosob (kao pokušaji u tehničkim disciplinama u atletici). Krajnji rezultat predstavlja prost zbir rezultata iz svake od navedenih oblasti i uzima se kao reper za rangiranje najboljeg pokušaja.

Broj likova u igri modifikovan je taman toliko da može da se kaže da je načinjen napredak. Pored debelog gedžovana, u kasnijim epizodama pojavljuje se i njegova majka koja, iako predstavlja stalnu pretnju za Vudija, ne učestvuje aktivno u izvođenju (na nju se trikovi ne odnose). Na letovanju je i bivša „bilderašica” Olga sa svojim sinom (komšija gaji posebnu vrstu animoziteta prema njemu i zlostavlja ga kad god stigne), u koju je sused zacopan do ušiju, što Vudi obilato koristi kako bi sprdnju učinio još većom (Olga ne predstavlja pretnju za Vudija, ali će prilično isprašiti suseda za svaku načinjenu grešku nastalu uz Vudijevu pomoć). U pojedinim epizodama pojavljuju se i non-playing likovi s kojima je moguće stupati u neku vrstu interakcije (na površnom nivou), uglavnom radi „izvlačenja” potrebnog predmeta ili njihovog korišćenja za „slučajno” napakošćivanje susedu. Pošto je sused poznat po antipatiji prema životinjama, u igri se pojavljuje čitav zoološki vrt (slon, papagaj, rak, bik...) kao lepa podloga Vudiju za poigravanje s debeljkovim staklenim živcima.

Posebnu draž igri, pored prepoznatljivog humora, daju izuzetne tehničke karakteristike odnosno sjajna stripska grafika i simpatična muzička podloga. Iako kod grafičkih rešenja nema ničeg novog, ona iznova oduševljavaju i neretko zasmejavaju zbog svog karikaturalnog karaktera. Pogotovu su zabavne animacije. Zvučna nahsinhronizacija i dalje ne postoji, pa je Vudi za sada samo stripski junak koji se igraču obraća putem balončića s upisanim tekstom. Na kraju, teško je oteti se utisku da je Neighbours From Hell 2: On Vacation pre set dodatnih misija nego zvanični nastavak...

Vladimir PISODOROV