.yu

Razmislite koji vam način povezivanja na Internet najviše odgovara

Da li vas nešto više iritira u korišćenju računara od pucanja veze u najgorem mogućem trenutku, izbacivanja centrale, „mrtve” konekcije na kojoj ne rade ni download ni upload i slične radosti zbog kojih se dial-up surf kod nas može porediti sa vožnjom prepunog GSP autobusa u špicu kroz Nemanjinu ulicu, uzbrdo, naravno. Takva iskustva nažalost deli i većina drugih surfera koji bi rado pronašli alternativu. Šta im osim „novootkrivenih” flat naloga nude domaći provajderi, upravo je tema ovog teksta.

ISDN

Kako od Telekomovih obećanja da ćemo u 2004. godinu ući bez dvojnika nema ništa, drastično su smanjene i mogućnosti za dobijanje ISDN konekcije, koja je prvi korak u poboljšavanju Internet pristupa. Ipak, izvesni broj novih parica instaliran je proteklih meseci, tako da predaja zahteva možda nije loše rešenje, iako ćete verovatno lakše dobiti „Premiju života” u nagradnoj igri kuće Politika. Novi bazni priključak staje vas oko 15000, dok uz vraćanje stare telefonske linije ISDN dobijate za negde oko 7000 dinara. Morate se opremiti i specijalnim uređajem (koji Telekom nekad ustupa na korišćenje, a nekad ne) kao i ISDN telefonom, što je opciono rešenje. Za kraj, uz plaćanje telefonskih impulsa kao da koristite običnu liniju, spremite se na to da vam većina Internet provajdera za korišćenje jednog kanala vreme obračunavaju sa faktorom 1.5, a za aktivaciju oba ISDN kanala koriste faktore 2 ili čak 3. Ako se odlučite za flat ISDN, moraćete da izdvojite negde između 1000 i 1500 dinara, u zavisnosti od provajdera za kojeg se odlučite, za pretplatu u trajanju od mesec dana.

DSL

Iznajmljena linija ili kako to kod nas provajderi vole da zovu – DSL, mogućnost je koja je otvorena pravnim licima i podrazumeva stalnu vezu s provajderom, uz velike brzine transfera. Da bi se ovaj vid komunikacije ostvario, potrebno je predati zahtev Telekomu za realizaciju stalne veze, a potom sklopiti ugovor i sa provajderom. Na kraju, nakon nabavke modema i svih povezivanja, ostaje vam „samo” da plaćate mesečni pristup koji varira od provajdera do provajdera i iznosi negde oko 40 evra za 1 Kbit/s odnosno oko 50 evra ako je u pitanju flat pristup ograničenog kapaciteta od 64 Kbit/s. Ovakav način pristupa je verovatno i najkomplikovaniji za realizaciju, uz veoma visoke troškove, tako da isplativost u DSL-u mogu naći srednja ili veća preduzeća koja imaju poseban interes u stalnoj i kvalitetnoj vezi sa globalnom svetskom mrežom.

Pri svemu tome ako se odlučite za nekog provajdera koji nije u milosti Telekoma može se desiti da dobijete filter na liniju koji ograničava brzinu sobraćaja. Tada je jedino rešenje prelazak na SMIN-ovu digitalnu liniju gde su cene za red veličine više.

Kablovski Internet

Nešto što se može nazvati pravim kablovskim Internetom za sada nudi samo PTT KDS. Loša strana za većinu koji bi želeli da postanu deo kablovske mreže leži u činjenici da je ugradnja za sada omogućena samo u jednom delu Beograda – Tošinom bunaru. Ako ste srećne ruke pa tamo živite ili ste se samo zbog kablovskog Neta tamo preselili, spremite se da pored standardnih troškova ugradnje i nabavke modema od oko 9000 dinara sve ukupno plaćate i mesečnu pretplatu od najmanje 1000 dinara za 64 Kbit/s odnosno 2000 za najkvalitetniju varijantu od 256 Kbit/s. Pravna lica još imaju mogućnost zakupa BUSINESS usluge koja omogućava i opcije zakupa statičkih IP adresa, kao i znatno viših brzina, pa je tako moguće zakupiti čak do 2 Mbit/s, ali po ceni od 56.000 dinara.

Alternativu ovom sistemu nudi SBB, koji po ceni od 1300 dinara za podešavanje i ugradnju i 4000 dinara zaloga za kablovski modem (ne plaća se ako odjednom uzmete dve pretplate unapred) nudi postpaid i prepaid Internet, u odnosu na PTT KDS, po veoma visokim cenama. Tako 128 Kbit/s, sa ograničenjem od samo 200 MB downloada, staje 699 dinara, dok najveća opcija od 256 kbit/s i kvotom od 1300 MB košta 4180 dinara. Ono što je loša strana SBB-a, kao i kod PTT-a, jeste pokrivenost. Iako znatno veća od područja Tošinog bunara, ipak ne prelazi značajno granice najvećih opština unutar kojih je, takođe čudnim algoritmom, određeno ko će dobiti mogućnost kablovskog korišćenja Interneta, a ko ne.

S vremena na vreme i neki drugi operateri obećavaju kablovski Internet ali su stvari uslovljene minimalnim brojem korisnika u krugu od nekoliko stotina metara...

Satelitski Internet

Satelitski pristup je interesantna opcija još od kada se pre oko dve godine pojavio kod nas po ceni od oko 1000 maraka odnosno 500 evra. Kroz svoj razvoj je prolazio kroz mnogobrojne faze o kojima ste redovno izveštavani u „Svetu kompjutera”, da bi se za sada zaustavio na ponudi od oko 7500 dinara za godišnju pretplatu uz DVB satelitsku karticu s kojom dobijate 1 GB downloada pri brzini od 250 kbit/s i ubrzavanje regularnog dial-up downloada do 500 MB uz 64 kbit/s. Sve kvote su, naravno, mesečne, a ceni treba dodati i oko 7000 dinara za antenu, konverter i instalaciju, u slučaju da već ne posedujete satelitski set. Razlog zbog kojeg mnogi uzimaju satelitski Internet u današnje vreme jeste mogućnost ustupanja svoje kvote nekoj drugoj kompaniji radi dobijanja svega što oni poseduju od softvera, ali, kako je to nelegalna radnja, o tome ovde nećemo detaljnije pisati.

Bežični Internet

Ovih dana je najpopularniji vid pristupa kod domaćih provajdera svakako bežični Internet odnosno wireless. Njegove pogodnosti su laka montaža kao i potpuno zaobilaženje Telekoma, što je u našoj zemlji, izgleda, veliki plus. Veća prepreka u ovom vidu konekcije može biti potreba da se vaš računar odnosno antena optički vide s predajnikom provajdera kod kojeg zakupljujete uslugu. Skoro svi domaći provajderi poseduju ovu opciju, a signalom su pokriveni veći gradovi u Srbiji. Što se samog Beograda tiče, velika je verovatnoća da je skoro svaka lokacija pokrivena signalom. Da biste to utvrdili, moraćete da se raspitate kod mnogih provajdera o pozicijama njihovih predajnika. Takođe, računajte i na penjanje na krov kako biste se lično uverili u optičku vidljivost. Kod ovog vida pristupa treba obratiti posebnu pažnju na to da neki provajderi još uvek omogućavaju pristup samo pravnim licima, dok drugi svoje usluge nude i fizičkim licima.

Cena podešavanja i opreme sama po sebi prilično varira. Tako, ako vam neko ručno izrađuje komplet, cena možda neće preći 100 evra, ali se može desiti da ga vaš provajder ne prihvata, što zbog različitih standarda opreme, što zbog garantovanja kvaliteta usluge. Najniža cena za opremu koju traže provajderi jeste 200 evra, dok je najviša s kojom smo se sreli negde oko 1400 evra zajedno sa ugradnjom. Neki provajderi daju opremu na iznajmljivanje. I ovde, kao i kod permanentne linije, postoji mogućnost plaćanja kako po ostvarenom protoku, tako i po širini propusnog opsega u flat režimu. Tako mesečna pretplata koja uključuje 2 Kbit/s kod SCneta staje 70 evra, dok MadNet, na primer, uz širinu od 64 kbit/s nudi flat paket po ceni od 7300 dinara. Ista širina kod Verata za flat staje 3000 dinara.

Mnoge zbunjuje pitanje da li uz neke od pomenutih vidova konekcije moraju da poseduju i telefonsku liniju. ISDN je sam po sebi jedan vid telefonske linije (uprošćeno rečeno) tako da ćete uz sve troškove prema provajderu plaćati i telefonski račun. DSL, wireless i kablovski Internet funkcionišu potpuno nezavisno od vašeg telefona, tako da ćete plaćati samo trošak provajderu (bilo kablovskom ili bežičnom), osim u slučaju DSL usluge gde ste obavezni da iznos od 700 dinara mesečno uplatite Telekomu jer vam ustupa liniju. Satelitski Internet poseduje interesantnu simbiozu sa telefonom jer se podaci šalju putem dial-upa, ali se na vaš računar vraćaju satelitom. Glavna odlika satelitskog pristupa jeste mogućnost da dial-upom pošaljete zahtev za fajl od 100 MB, „otkačite se” od provajdera i ostavite satelitu da odradi svoj posao. Postoje i dvosmerni satelitski sistemi, ali njihova cena prevazilazi čak i cenu iznajmljene linije.

Po svemu ovde viđenom, uzevši u obzir pokrivenost i cenovni rang, najbolje rešenje koje se nameće može biti ISDN, sam, ili još bolje u kombinaciji sa satelitskim Internetom. DSL odnosno permanentnu vezu treba isključiti, osim ako vam je neophodna, dok kablovski Net evidentno još uvek pati od dečjih bolesti koje treba da preleži, ali je, ako ste u zoni koju pokriva PTT KDS, prilično dobra solucija. Bežična opcija je takođe nešto o čemu treba razmisliti, ali se postavlja pitanje da li imate optičku vidljivost sa nekim od predajnika kao i da li je cena koju provajderi trenutno traže za opremu realna ili proistekla iz činjenice da se radi o novitetu na našem tržištu.

Milan ĐUKIĆ