Nova filmska avantura Lare Kroft

Nakon dve godine pauze, najpopularnija zvezda kompjuterskih igara ponovo je na velikom platnu. Iako bi posle šest zvaničnih nastavaka igre moglo da se kaže da je pojavljivanje novog filma sasvim prirodno, situacija je nešto komplikovanija. Naime, pošto prvi film „Tomb Raider” nije opravdao očekivanja, uz zamerke da „previše liči na video igru”, sledeći nastavak nije bio tako izvestan. No, kada je pozitivna odluka konačno doneta, otvorena su vrata drugoj zebnji: većina nastavaka, kako filmova tako i igara, uglavnom se oslanja na reiteraciju starog sadržaja, spektakularnije efekte, veći broj opasnijih protivnika i, naravno, noviju grafiku (što u poslednje vreme „kači” i filmove). Da li su scenaristi filma uspeli da stvore interesantan okvir za očekivane vratolomije i jurnjave? Možda...

Priča se, kao i u prvom filmu, vrti oko mitskog artefakta koji može da uništi čovečanstvo. Ovog puta to je Pandorina kutija, ali ne onakva kakvom je opisuju legende – ovo je stvarno oružje, sposobno da uništi sva živa bića. Pandorina kutija skrivena je na tajnom mestu poznatom kao „Kolevka života”, gde ju je sakrio Aleksandar Makedonski. Da bi našla Kolevku života, Lara mora da zatraži pomoć od Terija Šeridana, avanturiste sa labavim moralnim normama koji je, sasvim slučajno, njena stara ljubav. Naravno, Lara ne traži Pandorinu kutiju zbog sebe, već da bi sprečila Čena Loa, vođu kineske bande Šej Ling, i ekscentičnog naučnika Džonatana Rajsa da je otvore i upotrebe za svoje zločinačke planove.

Dok je prvi film, u želji da zaista što više podseća na igru, bio pretrpan akcijom, a jednodimenzionalni likovi pojavljivali su se samo da povežu dve akcione sekvence, ovog puta stvari su mnogo drugačije. Prvi uslov Anđeline Džoli da bi se ponovo pojavila u ulozi slavne avanturistkinje bio je bolji scenario, sa interesantnijim likovima. Tako je Lara sada živopisniji lik i saznajemo više o njenoj prošlosti, a Brajs i Hilari više nisu momci koji samo popunjavaju kadar. Naravno, akcija ne izostaje ni ovog puta, samo je povezanija sa radnjom.

U trenutku kada se filmadžije takmiče ko će staviti više kompjuterskih specijalnih efekata u film, režiser Jan de Bont („Speed”, „Twister”, „Smrtonosno oružje 3”) odlučio se za začuđujuće malo kompjuterske grafike u „Kolevki života, naročito kada se uzme u obzir šta je osnovni predložak za ovaj film. Tako se većina akcionih sekvenci oslanja na klasične specijalne efekte, naporan rad kaskadera i glumaca koji su mahom sami radili svoje opasne scene. Naravno, ne može se potpuno pobeći od CGI likova. Fanovima kompjuterskih avantura Lare Kroft dopašće se scene u kojima virtuelna Anđelina Džoli izvodi identične pokrete kao Lara u igrama, a tu su i digitalno oživljena mitološka stvorenja.

„Kolevka života” ima pred sobom težak zadatak, koji prethodni film nažalost nije uspeo da ispuni: da se svidi kako ljubiteljima dobrog akcionog filma, tako i legijama poklonika virtuelne Lare Kroft. Da li će u tome uspeti, a ako to ne bude slučaj, da li će gledaocima biti dovoljna Anđelina Džoli u tesnim kostimima? Prosudite sami nakon što pogledate film čiju je premijeru distributer „Vans” zakazao za 11. septembar.

Dragan KOSOVAC