Šareno, multimedijalno, komunikativno, butabilno... i besplatno

X Multimedia System je gotovo identična kopija WinAMP-a

Kada je sredinom devedesetih godina prošlog veka postalo jasno da kompaniji „Microsoft” niko ne može da stane na put u ostvarivanju cilja apsolutne dominacije na tržištu operativnih sistema, mnogi zaljubljenici u računare (ali i obični korisnici) osetili su mučninu. Konkurentski operativni sistemi su jedan za drugim propadali ili tavorili (setite se samo „IBM-ovog” OS/2, kao najvećeg takmaca), izbacujući Windows kao jedino pravo rešenje. Pojavom Linuxa situacija je naglo počela da se menja ulivajući nadu svim zainteresovanim u bolje sutra. Pompezno najavljivan kao operativni sistem koji će u najmanju ruku srušiti Windows sa trona, vrlo brzo je stekao milione poklonika širom kompjuterskog sveta. Nažalost, integracija Linuxa na računarskom tržištu ne odvija se brzinom kojom bismo mi to želeli, što je uzdrmani „Microsoft” donekle uspeo da iskoristi i još više se učvrsti na vrhu. Ovog puta predstavljamo još jednu od brojnih alternativnih verzija Linuxa, međutim, po svemu izuzetno zanimljivu i privlačnu, čak i za ljubitelje Windowsa.

Kako smo testirali?

Control Center je pandan Control Panelu iz Windowsa

Iako smo se svojski potrudili da nađemo što slabiju mašinu (čitaj: neku 486-ticu) radi potreba testa, to nismo uspeli. Ovo pominjemo zato što Knoppix kao minimalnu konfiguraciju zahteva 486 procesor i svega 16 MB RAM-a (doduše za tekstualni mod). Za grafički mod potrebno je obezbediti bar 82 MB RAM-a, dok je 128 MB toplo preporučeno za pokretanje većine aplikacija. Najbliže što smo uspeli da se približimo bio je Pentium I procesor brzine 200 MHz i 128 MB RAM-a (rad u takvim uslovima bio je suviše mučan i spor). Ipak, kao osnova za vreme dvonedeljnog testa poslužila nam je mašina bazirana na „Intelovom” Pentium IV Celeron procesoru brzine 1,7 GHz sa 512 MB radne memorije. Pored toga, ekran je sadržajem ispunjavala „Gainwardova” grafička karta GeForce 4 MX440 sa 64 MB DDR memorije dok je za zvuk bio zadužen SBLive! u 5.1 izvedbi. Bez ikakvih problema ili gubitka u performansama Knoppix smo pokrenuli i na dve Duron platforme (850 i 1200 GHz) sa kartama TNT 2 i GeForce 2 MX400, kao i na „pravom” Pentium IV procesoru brzine 1,7 GHz oplemenjenom ATI-jevim Radeonom 8500. Ovoliko brojki i specifikacija bilo je potrebno da biste shvatili sa koliko lakoće (i nimalo konfigurisanja) Knoppix uspeva da se automatski prilagodi svakom hardveru, prepoznavajući ga bukvalno iz prve i koristeći ga punom snagom. Naravno, to je samo vrh ledenog brega.

O čemu se ovde zapravo radi?

Podešavanje Internet konekcije obavlja se automatski, jednostavnim izborom provajdera

Ono što Knoppix između ostalog izdvaja od ostalih Linux verzija jeste mogućnost rada direktno sa CD-a, bez prethodne instalacije na hard disk. Takvu mogućnost viđali smo i ranije kod pojedinih operativnih sistema (recimo QNX-a), ali nikada ovoliko pojednostavljenu i komfornu. Kako je u pitanju operativni sistem sa grafičkim okruženjem i pratećim softverom, CD je gusto pakovan, tako da se na njemu nalazi čak 1,7 GB podataka. To je doprinelo implementaciji zaista svih programa koji su jednom prosečnom korisniku potrebni za zadovoljavanje svakodnevnih radnih potreba (o tome ćemo detaljno kasnije). Startovanje Knoppixa je automatsko, s tim što u BIOS-u treba podesiti da se podizanje sistema (butovanje) vrši sa CD-ROM uređaja. Pošto se aplikacije izvršavaju direktno sa CD-a (računajući tu i njihovo raspakivanje), moguća su izvesna usporenja pri radu (zbog ograničenog protoka podataka), pa je preporučljivo korišćenje nekog od novijih (ili bar čistijih) CD-ROM uređaja. Sigurno se pitate šta je s hard diskom i podacima na njemu. Za vreme Knoppix sesije svaki upis podataka na hard disk je (po defaultu) nemoguć, tako da ne postoji ni najmanja šansa za gubitak dragocenih informacija. Da stvar bude još zanimljivija, da bi se Knoppix pokrenuo uopšte i ne morate da imate hard disk u mašini, što je uz mogućnosti koje isti nudi više nego fascinantno. Naravno, ukoliko želite da, umesto na disketama, na hard disk snimate podatke (konfiguracione datoteke, Internet podešavanje, dokumente, slike...) ova svojevrsna zaštita može da se „skine”, čime se ostvaruje pun pristup. Vrlo je važan i podatak da „pisanje” može da se obavlja isključivo po FAT, a nikako po NTFS particiji, jer može da dođe do potpunog gubitka fajlova (čitanje je, naravno, moguće). Nažalost, rad Knoppixa direktno sa CD-a za posledicu ima jedno veliko ograničenje – „zaključanost” CD uređaja za vreme trajanja Knoppix sesije. To praktično znači da ne postoji način za korišćenje ranije snimljenih CD-ova, sem u slučaju da ne posedujete još jedan CD-ROM, DVD ili CD pisač.

Od svega po malo

PDF fajlovi bez problema se „otvaraju” uz pomoć Acrobat Readera

Veliko je pitanje koliko prosečnom korisniku mogu da budu od pomoći programi koji su implementirani u kompaktnu celinu Knoppix CD-a. Nekorišćenje hard diska u svakom slučaju može da se smatra kao ograničavajući faktor (kako dodavati nove programe?), ali pre donošenja zaključka prvo treba individualno dobro izvagati ono što se očekuje i ono što je zaista neophodno. Ako se kao merilo uzme sasvim prosečan korisnik, jasno je da se potrebe svode na multimediju, pristup Internetu, obradu tekstova ili recimo jednostavnije operacije sa grafikom. Knoppix daje podršku za sve, ali i mnogo više od toga. Kao prvo, vredno je napomenuti postojanje OpenOfficea (više puta smo pisali o različitim verzijama na stranicama „Sveta kompjutera”), koji nudi ne samo obradu i štampanje teksta, izradu prezentacija, grafikona i dijagrama već i potpunu kompatibilnost (učitavanje/snimanje) sa „Microsoft” Office XP načinom zapisivanja podataka. Kao dokaz tome poslužiće podatak da je kompletan prikaz Knoppixa ispisan upravo u OpenOfficeovom pandanu Worda XP – Writeru, a nakon toga „doteran” u Wordu XP. Iz ovoga direktno proističe da Knoppix nudi i potpunu podršku za rad sa YU slovima, jedino što treba da se definiše tastatura sa YU kodnim rasporedom. Ništa jednostavnije. Ako kojim slučajem paket OpenOffice ne zadovoljava vaše potrebe, tu je i KOffice, takođe sa potpunom podrškom za „Microsoftov” Office XP format zapisa.

Vizuelno Knoppix deluje očaravajuće

Druga stvar koja nas je interesovala jeste podrška za multimediju, prvenstveno preslušavanje MP3/CD muzike i gledanje DivX filmova. Za tu svrhu postoji nekoliko programa, ali opcijama i kvalitetom su se izdvojili X Multimedia System i Xine Media Player. Dok prvi neodoljivo podseća na WinAMP i namena mu je sasvim jasna, drugi služi za „puštanje” DivX, DVD i VCD filmova (naravno sve to bez jurnjave za kodecima i sličnim sitnicama). Kvalitet slike kod DivX reprodukcije nije na najvišem nivou, ali je sasvim dobar da zadovolji većinu ukusa (šta očekivati od instant akcije). Treća bitna stvar koju smo želeli da proverimo jeste mogućnost Internet konekcije i instant surfovanja. Kao i u prethodnim slučajevima Knoppix nas je oduševio. Prilikom podešavanja konekcije, nakon izbora zemlje (među četrnaest zemalja nalazi se i Jugoslavija), iznenadio nas je prilično ažuran spisak svih većih domaćih provajdera i automatizovan postupak konfiguracije. Konekcija je proradila „iz prve”, a pored browsera (Mozilla i Konqueror) tu su mail klijent (KMail), program za chat (X Chat), news reader (KNode), IRC klijent (KSirc)... Da se čovek zamisli zašto je sve to tako komplikovano u Windows okruženju.

Da stvar bude kompletna, našlo se mesta i za program za „narezivanje” CD-ova (X CD-Roast), „zvezdano-planetarni” desktop (KStars) i mnogo drugih koje ovim tekstom zbog nedostatka prostora nismo mogli da pomenemo.

KStars – Astronomija na desktopu

Pored navedenog, posebno nas je oduševila vizuelna komponenta Knoppixa za koju može da se kaže da je sjajna. KDE (K Desktop Environment) u verziji 3.0 zaista izgleda sjajno, a izgled menija, komandnih dugmića, ikona i ostalih komponenti je „isplegan” i (mada je to ipak stvar ukusa) sasvim ravnopravno može da se nosi sa onim iz Windows XP-a. Najlepše je što sve može da se prilagođava sopstvenim potrebama i željama, a primenjene su mnoge stvari o kojima Windows korisnici samo sanjaju ili ih dobijaju uz pomoć specijalizovanih programa. Tako je na primer toolbar meni polutransparentan, pozadina na desktopu može da se menja automatski posle određenog vremenskog perioda (čitav niz slika može da se odredi za tu svrhu), izgled ugrađenog časovnika je konfigurabilan, podržan je multi-desktop rad (čak do 16 odvojenih desktopa u isto vreme), moguće je pozivanje svojevrsnog pomoćnika koji ispisuje savete na ekranu (nešto slično kao Assistent u Officeu)... Za trenutke odmora tu su brojne igre podeljene u devet oblasti (Adventure, Arcade, Boardgames, Cardgames, Puzzles, Strategy, Tacticts & Strategy, Tetris like i Toys) ili „zezalice” kao što su merač pređenih metara mišem, pokazivač mesečevih mena, svetsko vreme sa grafičkim prikazom dana i noći...

Kome sve ovo treba?

Gledanje DivX filmova obavlja se bez problema

Na kraju, neminovno je bilo da postavimo ovakvo pitanje. Ako spadate u grupu korisnika koji su oduvek želeli da probaju Linux, ali nikada nisu imali priliku za tako nešto (komplikovana instalacija, nedostatak slobodne particije na hard disku, nedostatak hrabrosti...) Knoppix je idealno rešenje. Ne samo što ćete bezbolno isprobati sve prednosti i mane ovog operativnog sistema, već ćete najobičnijim resetovanjem računara ponovo biti u prepoznatljivom Windows okruženju. S druge strane, ako ste „stari” korisnik Linuxa i odavno imate rezervisanu posebnu particiju na hard disku za njega, Knoppix će predstavljati prijatno iskustvo koje ne može da škodi. Čak i najokorelije pristalice Windows operativnih sistema trebalo bi da pruže šansu Knoppixu i osete lakoću instant rada, uživanje u čarima multimedije, komuniciranja putem Interneta... na najjednostavniji način koji trenutno postoji. Ne treba zaboraviti ni vlasnike leptop mašina koji bi itekako znali da cene praktično besplatan operativni sistem kome za rad uopšte ne treba slobodan prostor na hard disku, a uz to ima i potpunu podršku za štednju energije (u ovom slučaju baterije). Jedino što bismo Knoppixu mogli da zamerimo jeste izuzetno komplikovan postupak dodavanja novih aplikacija (mada tako nešto u principu nije ni predviđeno), kao i nepostojanje opcije (komandnog interfejsa) za instaliranje i rad sa hard diska (sve bi moralo da se odradi „ručno”, uz dobro poznavanje Linux strukture). Sve ostalo je za pohvalu.

Vladimir PISODOROV