„Telekom” i provajderi

Spor između „Telekoma” i provajdera još nije rešen

Provajderima su kapaciteti i dalje isključeni, a čitav slučaj se preselio u sudove, ministarstva, inspekcije i dnevne novine. Nakon neodržanih sastanaka s predstavnicima „Telekoma” i Republičkog ministarstva, udruženje provajdera (www.isp.org.yu) dodatno se angažuje i čitav slučaj prerasta u rat u kojem se ne biraju sredstva.

Neki od oštećenih provajdera podneli su krivičnu tužbu protiv generalnog direktora „Telekoma” zbog svog slučaja, ali i zbog toga što međunarodni telefonski sobraćaj ide preko Italije, a ne direktno ka inostranim kompanijama čime „Telekom”, tj. naša zemlja gubi oko 25 miliona evra svakog meseca. Služba za informisanje „Telekoma” uzvratila je saopštenjem da je taj ugovor potpisan posle bombardovanja zbog oštećenja satelitske stanice u Prilikama kod Ivanjice. Takođe, iz „Telekoma” su stigle tvrdnje da su iznosi koje pominju provajderi nerealno visoki jer čitav godišnji prihod od međunarodnog saobraćaja iznosi oko 50 miliona dolara, dok je u vreme SFRJ iznosio maksimalno 84 miliona dolara.

U celu stvar se upleo sindikat „Telekoma” koji je krivično tužio savezne i republičke ministre telekomunikacija sa njihovim pomoćnicima kako bi zaštitio „Telekom” i upozorio generalnog direktora da će, ukoliko popusti pod pritiscima provajdera, zahtevati njegovu smenu. Ubrzo je Ministarstvo na saveznom nivou stalo na stranu „Telekoma” u sporu sa provajderima, ali su se u javnosti pojavile tvrdnje da je obnova satelitske stanice namerno loše i sporo rađena, a da je izvođač jedna firma iz Italije. U izveštaju inspektora Saveznog ministarstva za telekomunikacije ocenjeno je da su radovi na obnovi satelitske stanice „čista sabotaža” i da su indirektno naneli štetu državi, ali je taj izveštaj iz neobjašnjenih razloga objavljen tek sa tri meseca zakašnjenja, i to od strane provajdera. Prema najavama, država će tužiti firmu koja je izvodila radove.

Zatim se pokušalo prinudno uključenje provajdera, ali je „Telekom” to odbio, a ubrzo je po rešenju Saveznog ministarstva isključio Internet linkove provajderima jer, navodno, nisu pribavili dozvole za povezivanje svojih sistema veza sa inostranstvom. Provajderi tvrde da takve dozvole uopšte nisu potrebne i da pojedini provajderi imaju dokumenta izdata od istog Ministarstva koja to potvrđuju. Uz to su provajderi pokazali javnosti i zapisnik sa sastanka rukovodstva „Telekoma” i inspektora koji su doneli to rešenje, na kom je usaglašen tekst rešenja.

Krajem septembra inspektor za sisteme veza Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija Republike Srbije zbog nepribavljenih dozvola, niza propusta u dokumentaciji i praksi zabranjuje puštanje u rad „Telekomove” mreže SMIN (Serbian Multiservice Internet Network). Reč je o infrastrukturi vrednoj 2,5 milona evra u četiri grada koja bi trebalo da omogući velike brzine i nove servise, uz sto hiljada novih priključaka za Internet. Ceo servis bi se, kako nezvanično saznajemo, iznajmljivao provajderima, a računi bi se plaćali preko telefonskih računa, mada se pominjalo i da će „Telekom” sam nuditi Internet krajnjim korisnicima. Na taj način „Telekom” je pokušao da proširi svoj monopol i na Internet. Čemu sjajna pristupna mreža i brzi Internet, ako ste jedan od 300.000 dvojnika u Beogradu?

„Telekom” je još jednom javno napao Inspektora i oglušio se o rešenje. Nekoliko dana je pristup SMIN-u bio moguć preko broja 042/110–110 s korisničkim imenom i lozinkom „test”. „Telekom” je pripremao i demonstraciju mogućnosti ove mreže za „prave” provajdere, ali nakon nekoliko odlaganja, do zaključenja ovog broja prezentacija nije održana.

Tokom meseca septembra provajderi su sve svoje tvrdnje potkrepljivali dokumentima, dok je „Telekom” uglavnom davao saopštenja kojima bi trebalo verovati, a da nije davao dokaze. Provajderi su dobili i podršku Udruženja evropskih provajdera i poziv da se učlane u udruženje, iako naša zemlja nije članica EU. Prilikom posete predstavnika te organizacije našim provajderima iznet je podatak da se u EU na osnovu četiri parametra kojima se definiše usluga fiksne telefonije zaključuje da VoIP ne potpada pod tu kategoriju. Naravno, nakon nekoliko dana, na osnovu istih parametara iz „Telekoma” je stiglo saopštenje da VoIP predstavlja uslugu fiksne telefonije.

Donošenje republičkog Zakona o telekomunikacijama, koji bi trebalo da s pravne strane reši mnoge nedoumice (VoIP će biti dozvoljen), najavljeno je konačno za decembar. Očekuje se da će biti potrebno više meseci, čak do godinu dana, da se konstituišu sva tela predviđena ovim zakonom i da se donesu sva podzakonska akta.

Nedavno se na Internetu pojavio i kompletan skeniran dokument iz juna 1997. godine pod nazivom „Dokumenta o prodaji dela akcija preduzeća za telekomunikacije ’Telekom Srbija’ A.D. (verzija na srpskom jeziku)”. Dokument deluje autentično i sadrži čak 450 stranica (telserv.topcities.com). U delu koji se odnosi na ekskluzivna prava „Telekoma” ne pominje se Internet, već „prenos podataka”. Koliko smo uspeli da saznamo, sudsko tumačenje ove stavke dato je kada je „Telekom” osporio PTT-u pravo na KDS (kablovski distributivni sistem za TV i Internet) jer se u njemu podaci prenose digitalno i sud je presudio u korist PTT-a, s obrazloženjem da se pomenuti izraz odnosi na tehnologiju teleprintera. Dakle, ako je dokument autentičan, „Telekom” nema monopol nad Internetom i ko je u pravu u celom sporu zavisi samo od tumačenja da li je VoIP usluga fiksne telefonije ili nije.

I dok se u Srbiji vode rasprave i utvrđuju činjenice, „Internet Crna Gora”, u saradnji sa „Telekomom” Crne Gore, objavljuje da već dva meseca testira ADSL tehnologiju u laboratorijskim uslovima i na petnaestak lokacija u Podgorici i Cetinju. Trenutno je na testu verzija kapaciteta 512/128 Kbit/s i preko običnih telefonskih linija i preko ISDN priključka i za sada su rezultati odlični.

Dušan DINGARAC