Pre nekih pet godina, dok je igra B-17 Flying Fortress još uvek bila u sećanju ljubitelja simulacija letenja, „Microprose” je u saradnji sa kućom „Wayward Design” počeo da pravi igru B-17 II, koju smo posle pola decenije najzad i dočekali.

Ovo nije klasični simulator letenja: u pitanju je simulacija rada i koordinacije svih deset članova posade leteće tvrđave: pilota i kopilota, navigatora, bombardera, inženjera, radio-operatera i četiri tobdžije (mitraljesci), po jedan na svakom boku aviona, u repu i u rotacionoj kupoli. Biti na deset mesta istovremeno mogu da postignu samo supermeni, pa AI preuzima kontrolu nad ostalim članovima posade dok vi pilotirate, upravljate ili pucate. Bez obzira koliko pažljivo izaberete članove posade, kompjuter nikada neće obavljati svoj posao bolje od vas. To znači da ako ne korigujete navigaciju ručno, naći ćete se više kilometara van kursa, a kompjuterski bombarder je u stanju da istrese 10 tona bombi na poljanu pored mete.

Ponuđeno vam je da izaberete između dve eskadrile, u kojima ćete dalje nastaviti službu. Možete komandovati jednim bombarderom, odeljenjem ili celom eskdarilom. Ukoliko se odučite za najveće formacije, pored pilotiranja bavićete se i planiranjem ruta i izborom meta. Skriptovana kampanja prati posadu leteće tvrđave kroz 25 misija iznad okupirane Evrope i iako je njen tok krajnje linearan, B-17 vas uvlači u radnju mnogo dublje nego bilo koja simulacija u kojoj upravljate lovcima. Tokom igre ćete se sve više uživljavati u ulogu svakog člana posade, vezujući se za svakog od njih, jer ćete shvatiti da nije lako naći dobrog bombardera, ili navigatora za vašu mašinu. Osim džinovskog B-17, u The Mighty Eighth možete da upravljate i sa šest lovaca. U misijama koje ćete leteti za RAF pilotiraćete P-51 Mustangom, P-47 Thunderboltom i P-38 Lightningom, a ako se odlučite da letite za Luftwaffe moći ćete da sednete u Bf-109, FW-109 ili Me-262 (mlazni lovac, mmmmmmmm).

Realističnost je ono na čemu svaka današnja simulacija pada. Poštovanje strogih aerodinamičkih zahteva često ubija zanimljivost igre ili odbija novajlije, pa je generalno pravilo da se letački modeli prave sa malo modifikovanim parametrima koji olakšavaju igraču snalaženje i opraštaju neke greške. Tako B-17 u igri, može da napravi luping, dok se pravi bombarder jedva odlepljivao sa piste, a o nekim vazdušnim manevrima nije mogao ni da sanja. Lovački aparati tim imaju nerealnije mogućnosti, jer izvode manevre koji uopšte nisu bili mogući za vreme Drugog svetskog rata. Za razliku od letačkog modela, procedura poletanja, bombardovanja ili navigacije, teško će biti shvatljivi onima koji nisu kupili orginalnu igru i dobili uputstvo (sudeći po kuknjavi koja se razleže po stranim sajtovima, ni to nije preterano pomoglo). Samo poletanje je prava umetnost jer zahteva proceduru sličnu poletanju Konkorda: potrebno preko 30 koraka da upalite sva četiri motora (da ne pominjem tri ručne kočnice), što će predstavljati problem svima koji nemaju pristup Netu ili orginalno uputstvo.

Grafika i zvuk u The Mighty Eighth stvaraju atmosferu koja postavlja domaći zadatak budućim simulacijama, ali to ima visoku hardversku cenu. Avioni su izvaredno modelovani, sa vidljivom oštećenjima od neprijateljske vatre ili eksplozija. Igra je optimizovana za Nvidia hardver, tj. Transform&Ligtning (Zbogom 3dfx), te na ovim karticama radi najbolje. Izuzetno impresivno deluju eksplozije flakova, trasirana zrna ili bljesak mitraljeza. Recimo, ukoliko posmatrate mitraljesce na delu videćete kako izleću čaure iz mitrljeza. Ni zvuk ne zaostaje za grafikom, a pažnja posvećena specijalnim efektima oduševljava. Od pozadinske buke motora, koja je na početku misije konstantna, da bi u povratku pretvorila u kašljucanje ili štucanje ukoliko ste teško oštećeni, do rike mlaznih motora Me-262. Zato pomalo razočaravajuće deluju glasovi posade, kada saopštavaju gde se nalaze trenutni protivnici (znate ono: Boogie Six o’clock).

Ipak, jedinu pravu zamerku ovoj igri naći će ljubitelji originala koji su se godinama nadali da će „MicroProse” ispuniti obećanja i omogućiti kooperativni multiplejer u kome bi svako preuzeo svoju omiljenu poziciju u avionu. Po običaju, pare su odnele prevagu nad zahtevima igrača, pa je rad na mrežnom delu igre je napušten pre šest meseci da bi igra mogla da stigne u prodavnice pre Božića. Sada se pronose glasine o mogućem multiplayer dodatku za B-17 ukoliko se igra proda u dovoljnom broju primeraka.

Aleksandar AŠKOVIĆ