RealityRun

Igra u kojoj učesnici preko Interneta saznaju detalje koji im pomažu da uhvate RealityRunnera, pravog begunca od krvi i mesa

Na osnovu informacija na Internetu može da se nasluti gde se nalazi misteriozni Reality Runner

Dvadeset devetogodišnji Nemac Aleksander Skora (Alexander Skora) bavi se ekstremnim sportovima. On je i vlasnik Internet firme „Extra Mile”. Dok je ove godine učestvovao u maratonu kroz Saharu na pamet mu je pala genijalna ideja – da organizuje lov na čoveka. Aleksander kaže da je, dok je trčao pod afričkim suncem, stalno mislio na filmove „Trkač” („Running Man”) i „Begunac” („The Fugitive”) i kako bi ljudima bilo interesantno kada bi sami mogli da učestvuju u legalnom lovu na čoveka. I dok su u „Trkaču” učesnici bili osuđenici na smrt, a u „Beguncu” je to bio nepravedno osuđeni Ričard Kimbl, RealityRunner će biti dobrovoljac. Zašto bi bilo ko želeo da ga progoni ceo grad? Iako Aleksander smatra da će mnogi ekstremni sportisti biti zainteresovani zbog čistog adrenalina koji proizlazi iz same situacije, tu je i nagrada od 10.000 dolara koja će lov učiniti primamljivim mnogo većem krugu ljudi.

Pravila

Pravila igre su prilično jednostavna: jedan čovek mora da ostane dvadeset četiri dana neprimećen u jednom velikom svetskom gradu. Na početku RealityRunner dobija od organizatora 2500 dolara od kojih će živeti mesec dana, ali mu niko ne zabranjuje da se zaposli ili da zaradi još novca na neki drugi način. Postoje dodatna pravila koja begunac mora da poštuje. RealityRunner mora stalno da nosi uključen mobilni telefon pomoću kog posetioci zvaničnog sajta www.realityrun.com mogu da slušaju sve što on čuje. Drugo pravilo se odnosi na begunčevo tajno skrovište. To je mesto koje mu je obezbedio organizator i trkač je u njemu potpuno bezbedan, ali u tom stanu ne sme da ostane više od četiri sata dnevno. Tu su i obaveze da svaki dan provede bar dva sata na javnim mestima kao i ispunjavanje dnevnog zadatka. Dok je doktor Kimbl u Beguncu svaki dan rizikovao da bude otkriven dok je pokušavao da nađe ubicu svoje žene, RealityRunner nema tako značajnu misiju, ali dok ispunjava svoje zadatke begunac je najizloženiji i tada ga juri najviče lovaca.

Zadaci se kreću od prilično jednostavnih, recimo da kupi kravatu u nekoj prodavnici, do fotografisanja spomenika na gradskom trgu punom ljudi. Da bi trkaču još više otežali život, organizatori mu iz centrale saopštavaju zadatak samo jedan dan unapred i to preko mobilnog telefona koji čuju svi posetioci sajta, tako da i lovci i bagunac imaju isti vremenski period da se pripreme. Da bi dokazao da je ispunio zadatak, trkač mora da pošalje materijalni dokaz, kao što su fotografije mesta na kojima je bio ili računi s datumom. Iako će najveći broj lovaca biti žitelji grada u kom se lov odvija, bilo koji korisnik interneta može da ulovi RealityRunnera. Ako na osnovu podataka o dnevnom zadatku ili po zvuku koji slušate na sajtu mislite da znate gde se trkač nalazi, u svakom trenutku možete da pozovete RealityHuntera ili RealityBabe, dobrovoljce koji će uloviti begunca umesto vas. Kao samog trkača, i ove dobrovoljce bira organizator, a svi mogu da se prijave za bilo koju ulogu (naravno, RealityBabe ipak mora da bude žensko). Ako RealityRunner ne uspe da izdrži dvadeset četiri dana 10.000 dolara ide u ruke lovcu amateru koji ga je uhvatio ili posetiocu sajta koji je poslao RealityHuntera u uspešan lov.

Uhvaćen prvi trkač

Novinarka lista „Bild” Jelena Nikolić uhvatila je Reality Runnera, osvojila 10.000 dolara i novac dala u dobrotvorne svrhe.

Prvi lov je već održan od četrnaestog do dvadeset drugog septembra ove godine u Berlinu. Iz navedenih datuma vidi da lov nije trajao dvadeset četiri dana – trkač je uhvaćen. Od skoro devet hiljada ljudi koji su se prijavili za ulogu begunca izabran je izvesni Roger, bivši pripadnik specijalnih odreda holandske armije. Na sajtu je dat njegov lični opis kao i fotografija na kojoj mu je sakriveno lice. Svakog dana je otkrivan veći deo lica, a da je Roger toliko izdržao, poslednjeg dana bi ostale prekrivene samo oči i skoro svi bi mogli da ga prepozaju. Prvog dana Rogerov zadatak je bio da 2500 dolara koje je dobio promeni u marke. Iako u Berlinu postoje nebrojene menjačnice, banke i automati, Roger je promenio novac u jednoj pošti. Sledećih dana je išao u kupovinu, šetao se pored ostataka Berlinskog zida i proveo sat vremena u parku. Osmog dana morao je da ode u gradsku biblioteku i izbroji sve knjige na polici po svom izboru. U tom trenutku preko šezdeset odsto posetilaca zvaničnog sajta i dalje je glasalo da će Roger izdržati svih dvadest četiri dana. Pošto vreme za brojanje knjiga nije bilo određeno (a biblioteka radi ceo dan) na desetine lovaca amatera, kao i RealityHunter i RealityBabe, u toku dana su ulazili i izlazili iz biblioteke, ali nisu uspeli da nađu Rogera. Uspela je Jelena Nikolić, mlada stažistkinja u novinskoj kući „Bild”. Ona je dobila zadatak da istražuje za članak o RealityRunu i nakon što je posetila zvanični sajt, odlučila je da ode na lice mesta i porazgovara s lovcima. Dok je sedam sati čekala, Jelena je intervjuisala nekoliko momaka koji su čekali Rogera, ali je većina odustala pre nje. Interesantno je koliko se ljudi organizovalo ne bi li uhvatili begunca: Jelena je srela čak tri tima lovaca amatera koji su preko mobilnih telefona bili u stalnoj vezi sa prijateljima koji su slušali Rogera na RealityRun sajtu. Za razliku od većine lovaca koji su ulazili u biblioteku i tražili Rogera unutra, Jelena je stala na ulaz u biblioteku i posmatrala prolaznike. Kada je primetila visokog plavog momka sa uključenim mobilnim telefonom, prišla mu je i pitala ga da li je on RealityRunner. To su preko mobilnog čuli i u „Extra Mileu” i Roger je bio uhvaćen. Cela priča je dobila još veći publicitet kada je Jelena sav novac dala u dobrotvorne svrhe.

Finale u Njujorku

Berlin je bio samo prvi korak u akciji koja će trajati preko godinu dana jer Aleksander Skora planira da organizuje još jedanaest RealityRunova. Sledeći počinje sredinom novembra u San Francisku i za njega je prijavljivanje već počelo. Ako želite, možete i sami da se prijavite na sajtu RealityRuna. Kao i u prvom lovu možete da se prijavite i za mesto lovaca. Nakon ulica San Franciska na redu su Sidnej, Buenos Aires, Tel Aviv, Barselona, Rio de Žaneiro, Čikago, Pariz, London i Tokio. Posle svega toga planira se i veliko finale u kome će učestvovati najuspešniji begunci. Grad u kome će se odigrati obračun najboljih trkača je, već pogađate, Njujork. Pošto će u poslednjem lovu učestvovati više begunaca, tačne propozicije još uvek nisu određene. Ko uspe da preživi u Velikoj jabuci otići će kući sa 100.000 dolara!

Moralna dilema

RealityRun je u Nemačkoj izazvao brojne polemike. Iako sama igra ne krši nijedan zakon, RealityRun prate opomene da je lov na čoveka u bilo kom obliku amoralan, dok ga neki čak nazivaju civilizacijskim korakom unazad. Organizatori i veliki broj učesnika ne osvrću se mnogo na ovakve teške reči, uz komentar da je sve to samo malo drugačija verzija – igre žmurke. Činjenica je da RealityRun nije RunningMan, ali sličnosti ipak postoje i zbog njih bi sigurno trebalo da se zabrinemo.

Dragan KOSOVAC