TEST PLAY<>
092000<><>

Grand Prix 3 vs F1 World Grand Prix

Grand Prix 3
Grand Prix 3
U borbi za naslov najbolje simulacije Formule 1 u ovoj godini, koplja su ukrstili „Eidos Interactive” (F1 World Grand Prix) i „Hasbro” (Grand Prix 3). Obe igre, svaka na svoj način, uglavnom su zadovoljile očekivanja – Grand Prix 3 je ljubiteljima realističnih simulacija obezbedio vrhunski doživljaj, dok se F1 World Grand Prix ograničio na poštovaoce „mekše”, arkadne vožnje, donekle zanemarujući složenije simulacijske elemente.

Kao što se i očekivalo od novog Grand Prixa, osećaj vožnje je neponovljiv. Za to se lično pobrinuo Geoff Crammond, guru kompjuterskih simulacija auto-moto sporta i čovek za čije se ime vezuje niz vrhunskih igara.

Mnogo je vremena prošlo od kako smo se zabavljali uz Grand Prix 2, ali proteklo vreme iskrenim ljubiteljima F1 igara nije izbrisalo iz sećanja ovaj izvanredan program. Da i u „Hasbrou” živi uspomena na GP2 uverili smo se čim smo pokrenuli „trojku” – arhitektura igre ostala je gotovo nepromenjena u odnosu na prošlo izdanje, rađeno za DOS platformu. To, kao i činjenica da su timovi i bolidi stari dve godine, glavni su nedostaci trećeg dela igre za koju se, i pored toga, može reći da predstavlja jedan od najjačih F1 simulatora na tržištu.

Sve u svemu, Grand Prix 3 je izuzetna, ali ne i revolucionarna igra. Poštenije je reći da se radi o evolutivnom pomaku u odnosu na GP2, s mnogo prepoznatljivih detalja i nekoliko nepopravljenih nedostataka (nekomforno konfigurisanje džojstika, nepostajanje opcije za igranje preko Interneta).

Kao što se i očekivalo od novog Grand Prixa, osećaj vožnje je neponovljiv. Za to se lično pobrinuo Geoff Crammond, guru kompjuterskih simulacija auto-moto sporta i čovek za čije se ime vezuje niz vrhunskih igara. GP3 ima sve što je potrebno, od detaljnog kokpita do besprekornih kontrola koje omogućavaju sigurno upravljanje bolidima. Iako možda nema najrealističniji fizički model (tu titulu treba dodeliti „EA Sportsu” za F1 2000), ova igra će učiniti da zaista osetite punu atmosferu uzbudljivih trka, kao i iskreno zadovoljstvo kad prvi projurite kraj zastavice. Ovoga puta više pažnje posvećeno je igračima s manje iskustva, koji se odmah mogu okušati na stazi, uz pomoć kompjuterske asistencije tokom kočenja, ubrzavanja, skretanja i drugih kritičnih manevara.

F1 World Grand Prix je kombinacija dva različita pristupa u izradi simulacija formule jedan. S jedne strane stoji simulacijski režim, neozbiljan pokušaj da se lepom šminkom zabašure ozbiljni nedostaci. Na drugoj strani je arkadni režim, istinski zanimljivo „štivo” za sve one koji žude za jednostavnom imitacijom F1 simulacije koja više liči na neki Need for Speed.

Struktura i dizajn menija služe za primer. Opcije su raznovrsne, pregledne i sadržajne, a putem njih se mogu podesiti svi relevantni parametri igre, od detaljnosti grafičkog prikaza do podešavanje bolida (F1 World Grand Prix ni izbliza ne postiže takvu dubinu konfiguracionih menija). Važan element za svakog igrača Formule 1 jeste upoznavanje sa stazom, a na tom planu GP3 nema premca – reprodukcije staza su toliko realistične da ćete imati utisak da se radi o TV prenosu. Pored toga, staze su predstavljene i interaktivnim mapama koje se mogu pregledati iz četiri pravca, i na kojima su uredno naznačene sve „vruće tačke”, potkrepljene kratkim savetima u info kutijicama (informacije izložene u ovom meniju mogu biti od velike važnosti za trku, pa ih treba pažljivo pročitati).

F1 World Grand Prix je igra koju ne treba ni previše hvaliti, niti kuditi. To je dobro ispoliran proizvod koji će ljubiteljima arkadnih simulacija formule 1 pružiti sve što treba. Za „ozbiljnije” vozače odgovor glasi Grand Prix 3.

Nakon što proučite i memorišete stazu, korisno je obrnuti nekoliko krugova na najlakšem nivou težine (gde treba misliti samo na pravovremeno skretanje), kako bi se srodili s fizičkim modelom i specifičnostima bolida i staze. Vozila su su iznenađujuće agilna i dobro reaguju na komande, kao da se radi o reli automobilima. Za razliku od simulacija s krutim fizičkim modelom, u GP3 stil vožnje ne igra ključnu ulogu u borbi za plasman – podjednako uspešni mogu biti strpljivi i agresivni vozači (naravno, pod uslovom da se ne „češu” previše o suparnike). Boljoj preglednosti doprinosi i to što se prednje gume mogu videti iz kokpita (za razliku od GP2), pa je lakše uočiti blokadu točkova i proceniti putanju ulaska u krivinu. Sve to se, svakako, stiče upornim vežbanjem, koje je u GP3 od najvećeg značaja (neke stvari ipak morate naučiti na stazi).

Sledeći korak predstavlja uvežbavanje vožnje bez pomoći računara, što je itekako složen zadatak. Adekvatno podešavanje bolida nije ništa manje važno, kako zbog vremenskih prilika, tako i zbog stila vožnje koji gajite. Ljubitelji finih podešavanja imaće pune ruke posla, jer broj opcija namenjenih obradi bolida prevazilazi sve do sada viđeno. Možete se petljati čak i s diferencijalima, što je do sada dopuštao jedino GP Legends. Tu su još šest tipova guma (nažalost, ne postoji merač pritiska i temperature pneumatika), nekoliko tipava krilaca, menjača itd.

Na najtežem nivou probleme će vam zadavati oštećenja bolida. Sudari su realistično simulirani, što će reći da je svaki kontakt s protivničkim vozilom potencijalno fatalan - po sistemu „pipneš, uzlećeš”. Osim sitnih delova, tokom jačih sudara možete ostati bez točkova, čak i bez bolida koji može pući na pola! Doduše, i nakon grubljih grešaka ponekad možete proći nekažnjeno, ali to je samo pitanje sreće, odnosno slučajnosti.

Kokpit je odlično dizajniran i pruža sve potrebne informacije kao što su vreme, brzina, gorivo, oštećenja, stepen prenosa i temperatura vode. Replay opcija je pravo remek-delo, prezentacija impresivnih mogućnosti grafičkog enginea (jedino su vozila prikazana s nešto manje detalja). Izvođenje je izuzetno brzo, i na mašinama prosečne snage ostvaruje se 25 fps u 1024x768 tačaka, sa maksimumom detalja. Softverski režim je pravo otkrovenje za korisnike bez 3D kartice – gubi se tek mali deo detalja, s tim da se za pristojnu brzinu mora obezbediti jači Pentium II procesor. Zanimljivo je i to da se bolji rezultati dobijaju s Voodoo karticama (na TNT platformama slične snage igra neobjašnjivo zaostaje). AI rutina je fenomenalna, tako da ćete neke vozače na stazi prepoznati po stilu vožnje. Različiti vremenski uslovi, osim što su grafički sjajno predstavljeni, imaju jak uticaj na odvijanje trke, zbog čega je potrebno voditi računa o prognozi pre starta.

Sve u svemu, Grand Prix 3 je izuzetna, ali ne i revolucionarna igra. Poštenije je reći da se radi o evolutivnom pomaku u odnosu na GP2, s dosta prepoznatljivih detalja i nekoliko nepopravljenih nedostataka (nekomforno konfigurisanje džojstika, nepostajanje opcije za igranje preko Interneta). Mnogo više se očekuje od četvrtog nastavka, čija se premijera očekuje sredinom naredne godine. Do tada, GP3 ostaje kao benčmark za sve F1 simulacije.

F1 World Grand Prix
F1 World Grand Prix 
F1 World Grand Prix je posve drugačija igra. To je, reklo bi se, kombinacija dva različita pristupa u izradi simulacija formule jedan. S jedne strane stoji simulacijski režim, neozbiljan pokušaj da se lepom šminkom zabašure ozbiljni nedostaci zbog kojih će F1 2000 i GP3 ostati nekoliko kilometara ispred. Na drugoj strani je arkadni režim, istinski zanimljivo „štivo” za sve one koji žude za jednostavnom imitacijom F1 simulacije koja više liči na neki Need for Speed.

Prvo što pada u oči je besprekorna estetika svih elemenata igre. Meniji su božanstveno dizajnirani, ali, nažalost, ni upola toliko funkcionalni. Opcije su nasumično raspoređene, a da biste pronašli neke od njih (podešavanje nivoa težine, uključivanje Force Feedback funkcije), biće vam potrebna pomoć Ljubiše Trgovčevića. Utisak popravljaju opcije s bogatim informacijama o timovima i stazama, kao i mogućnost razgledanja staze iz helikoptera, uz odgovarajući glasovni komentar.

U arkadnom režimu doživećete lepo iznenađenje. Tu ne morate brinuti o fizičkim zakonitostima i komplikovanim manevrima, već se možete prepustiti bezbrižnoj vožnji koja će vam doneti mnogo prijatnih momenata. I u ovom slučaju grafika igra ključnu ulogu – crtež je fenomenalan i ima stripsku konstrukciju, za razliku od simulacija koje favorizuju fotorealističan prikaz. I pored toga, 3D efekti su odlično implementirani, pa igra svoj puni potencijal prikazuje na jačim D3D karticama (GeForce). Izvođenje je znatno brže i čitavim tokom trke brzina iscrtavanja ne pada ispod 25 fps.

Upravljanje je vrlo jednostavno i ne razlikuje se od drugih arkadnih simulacija vožnje. Instrumenti kokpita su šematski prikazani u formi displeja preko kojih se prate stepen prenosa, brzina, vreme i nivo oštećenja (skala u gornjem desnom uglu). Postoji nekoliko predefinisanih položaja kamere, a najviše prijaju pogledi iz helikoptera i kokpita (moguće je gledati i kroz purpurni vizir vozača). Pri pogledu iz kokpita uviđaju se još dve novine – simuliranje centrifugalne sile tokom skretanja (telo vozača se zanosi) i inercije pri kočenju, kao i fokusiranje na ćoškove krivina kako bi se isti lakše uočili, a ulazak u krivinu maksimalno olakšao.

Probijanje između protivničkih bolida u arkadnom režimu nije teško, čak ni na najvišem nivou. U svakom trenutku imate dovoljno vremena i prostora da zaobiđete protivnika, i to na više načina. Nakon toga možete uživati u ponovljenom snimku svoje akcije, snimiti je i podeliti prijateljima. Na kraju, tu je i split-screen režim koji vrlo lepo radi u režimu za dva igrača (sve preko toga utiče na drastičan pad brzine izvođenja, što izlazi iz okvira udobnosti). LAN i TCP/IP veze omogućuju povezivanje do 12 igrača.

U simulacijskom režimu stvari nisu baš tako sjajne. Kad se nađete u bolidu, primetićete da su kontrole posve drugačije, te da je za upravljanje vozilom potrebno mnogo više veštine nego u arkadnoj varijanti. Ponašanje bolida je, blago rečeno, nepredvidivo, zbog čega se tokom vožnje ni na trenutak ne možete opustiti. Samo će se igrači s mnogo iskustva (tj. oni koji F1 2000 drže u malom prstu) brže prilagoditi takvim uslovima. Nekoliko nelogičnosti vezano je i za samu vožnju. Recimo, u polovini krivine, kada malo jače dodate gas, bolid se neće zaneti u stranu (što bi se očekivalo), već će komotno ubrzati, uz škripu prednjih guma (sve bi bilo u redu da F1 bolidi nemaju pogon na zadnjoj osovini). Jednostavno, ubrzanje ovde nije alfa i omega dobre vožnje, već se sve svodi na rizično ulaženje u krivinu, što više dolikuje reli takmičenjima. Opcija za „štimovanje” bolida je nepotrebno iskomplikovana, posebno kada se radi o nameštanju uglova krilaca i drugih stupidnih sitnica. Ako se već nije ciljalo na ultra-realističnom doživljaju (a nije, što se može zaključiti iz svega izloženog), za ovakvim sitničarenjem nije bilo potrebe.

F1 World Grand Prix je igra koju ne treba ni previše hvaliti, niti kuditi. To je dobro ispoliran proizvod koji će ljubiteljima arkadnih simulacija formule 1 pružiti sve što treba. Za „ozbiljnije” vozače odgovor glasi Grand Prix 3.

Gradimir JOKSIMOVIĆ

 
Grand Prix 3 vs F1 World Grand Prix
Šta mislite o ovom tekstu?
The Nightmare Child: KISS Psycho Circus
Heavy Metal F.A.K.K. 2
Submarine Titans
Warlords Battlecry!
Arcatera
Pompeii
3-D Pool
Freestyle BMX
The Time Machine
Bang! Gunship Elite
Roland Garros 2000
Allstar Tennis 2000
Beach Head 2000
Moorhuhn 1 & 2

MINIMUM:
Pentium/166 MHz, 32 MB RAM-a
OPTIMUM:
Pentium 2/300 MHz, 64 MB RAM-a, 3D kartica

MINIMUM:
Pentium/166 MHz, 32 MB RAM-a
OPTIMUM:
Pentium 2/266 MHz, 64 MB RAM-a, 3D kartica

94

86

Softver ustupio „NT Soft”
Home / Novi brojArhiva  •  Opisi igaraKorak po korakŠta dalje?NetgamesOpšte teme  •  Svet kompjutera
Svet kompjutera Copyright © 1984-2014. Politika a.d. • RedakcijaKontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opisi igara
Netgames
Opšte teme
Test Fun
Korak po korak
Šta dalje
Svet kompjutera



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera