Deus ex machina. – Bog iz sprave. – Latinska izreka koja vodi poreklo iz starogrčkog jezika. Da bi se rešilo neko komplikovano pitanje na koje akteri i sam pisac ne mogu da daju odgovor, u staroj grčkoj drami javlja se posebna ličnost (bog), koja se na pozornici pojavljuje u ključnom trenutku i donosi odluku. Izreka se koristi kada treba opisati situaciju u kojoj se neko ili nešto iznenada pojavljuje i razrešava konfliktnu situaciju jednim potezom.

Raspad firme „Looking Glass Studios”, koji se dogodio pre nešto više od dva meseca, morao je da pogodi svakoga kome je makar malo stalo do kompjuterskih igara i njihove budućnosti. Bez obzira što iza nje stoji serija igara koje su tokom proteklih godina pomerile granice interaktivne zabave (Ultima Underworld 1 i 2, Thief 1 i 2, System Shock 1 i 2, kao i Flight Unlimited 1, 2 i 3), sticaj neobičnih okolnosti vezanih za njeno finansijsko poslovanje, koji je krunisan nedopustivim postupkom „Eidos Interactivea” da odbije da pritekne u pomoć kada je bilo najteže, uništio je jednu od najboljih nezavisnih firmi koje su ikada postojale na igračkom tržištu. Manje je poznato da je „Looking Glass” bio pred raspadom još 1997. godine, nakon katastrofe sa igrom Terra Nova. Solomonsko rešenje koje je tada nađeno svelo se na odvajanje ostinskog studija od matične firme, na čijem čelu je stajao Voren Spektor, čovek koji je zaslužan za nastanak obe Ultime Underworld i prvog System Shocka. Ubrzo nakon separacije Spektor je sa svojim timom, koji se u međuvremenu pridružio novoformiranom „Ion Stormu”, počeo da razvija novu igru po imenu Deus Ex.

Zbog čega sve ovo pominjemo? Zbog toga što je Deus Ex potpuno neplanirano postao posthumni omaž „Looking Glassu”, zahvaljujući tome što je u njemu objedinjeno sve ono najbolje što su doneli System Shock i Thief, kao i njihovi nastavci. Dakle, ako bismo tražili odgovor na pitanje o kakvoj se igri radi, najpravilnije bi bilo reći da je u pitanju mešavina skrivalice u prvom licu „a la” Thief i kompleksnog RPG-a. Stavljati Deus Ex u žanr Doomolikih pucačina, kao što su to neki pokušali, znači pokazati elementarno nepoznavanje žanrovske podele kompjuterskih igara.

Trilateralna komisija, Rokfeleri, Rotšildi, Slobodni zidari i ostali podstrekači belosvetskih zavera izgleda se nisu okomili samo na zemlju Srbiju, već na čitav svet, ako je suditi po viziji Vorena Spektora. Džej Si (JC) Denton je novi specijalni agent antiterorističke organizacije pri Ujedinjenim nacijama. Njegov dolazak na to mesto dogodio se u vreme kada svetom hara nasilje neviđenih razmera i, što je još gore, teško izlečiva bolest („siva smrt”) koja svakoga dana odnosi na stotine života. Potera za teroristima koji švercuju basnoslovno skupu vakcinu po imenu „ambrozija” (nektar bogova sa Olimpa), uplešće Dentona u političke intrige koje sežu do samih vrhova vlasti i tajnih organizacija iz senke koje kontrolišu svetske tokove moći.

Bilo bi potrebno nekoliko strana teksta da se opišu svi aspekti jedne tako kompleksne igre kao što je Deus Ex. Ono što se na srpskom jeziku pomalo rogobatno zove igrivost, a što je svakako presudni faktor za uspeh jedne igre, u ovom je slučaju dovedeno (skoro) do savršenstva. Retke su igre koje nude tako složenu priču čije grananje zavisi bukvalno od svakog poteza koji se preduzme, tako sveobuhvatne mogućnosti za razvoj glavnog lika i njegovu interakciju sa okolinom i tako dobre avanturističke zadatke upakovane u akcioni milje. Džej Si Denton nije običan čovek, već njegova napredna, bionička varijanta, za čije stvaranje je zaslužna nanotehnologija. Zahvaljujući njoj, on će kroz petnaest misija koje se odvijaju na svim meridijanima sveta, razvijati svoje telesne i psihičke sposobnosti, od kojih su neke sasvim konvencionalne (rukovanje oružjem, obijanje brava, plivanje), a neke kao da su izašle iz mašte Vilijama Gibsona, oca sajberpank literature („apgrejdovanje” mišićnih vlakana, ugradnja potkožnog štita i veštačkih ograna, stalni neuro–link sa komandnim centrom itd.). Sličnost sa System Shockom 1/2 u pogledu razvoja veština je frapantna. Naravno, na igraču je da odabere u kom će pravcu usmeriti Dentonov napredak, jer od toga direktno zavisi rešavanje problema. Neki do njih moraju se rešiti čistim nasiljem, ali većina zahteva razmišljanje, planiranje i ...diskreciju. Tu, dakle, dolazi do izražaja ona druga strana igre koja je nastala pod uticajem Thiefa: šunjanje, uklanjanje tragova, onesposobljavanje alarmnih sistema, onesvešćivanje protivnika i njihovo sklanjanje od radoznalih pogleda.

Deus Ex je po tematici „teška” i mračna vizija budućnosti, pa je i grafičko okruženje u kome se on odvija trebalo prikazati na isti način. Za to je poslužio Unrealov „3D engine”, ali su, za razliku od drugih igara koje se baziraju na njemu, vizuelna raskoš i šarenilo boja ovde je svedeni na minimum. To, naravno, ne znači da je grafika loša (naprotiv, odlična je!), no činjenica je da su potencijali još uvek aktuelnog „enginea” u ovom slučaju samo delimično iskorišćeni. Kada je tehnička izvedba u pitanju, nezaobilazno je pomenuti svakako najveću manu ove igre. Vlasnici grafičkih kartica kompanije „3dfx” slobodno mogu da trljaju ruke, ali zato oni koji su poklonili poverenje Direct 3D karticama (pre svega mislimo na čipsetove i modele firmi „NVidia”, „Matrox” i „ATI”), imaju sve razloge da budu kivni na autore. Naime, opšte je poznato da je Unrealov „engine” sam po sebi prilagođen za Voodoo i da u Direct 3D-u radi poprilično traljavo. U slučaju Deus Exa, ta razlika postaje drastična. Evo primera koji smo mi iskusili: na mašini koja se za današnje igračke pojmove može smatrati vrhunskom (P3/650 MHz, 256 MB RAM-a, Riva TNT2 Ultra sa 32 MB RAM-a), Deus Ex je bio neigriv! Nasuprot tome, za klasu sporiji računar (P2/450 Mhz, 128 MB RAM-a), ali sa Voodoo 3 2000, bez ikakvih problema je „vario” igru u rezoluciji 1024 x 768. Eto šta znači loša optimizacija.

Deus Ex je remek-delo koje će „Ion Stormu” pomoći da se izdigne nakon salvi poražavajućih kritika koje je dobila Daikatana. Kamo sreće da je takvih igara u današnje vreme više – živeli bismo u lepšem i inteligentnijem (kompjuterskom) svetu.

Slobodan MACEDONIĆ