Pre nešto više od četiri godine, nakon Doom revolucije, malo poznata kompanija „Parallax Software” predstavila je svoju viziju napredne igre u trodimenzionalnom okruženju. Sa Descentom doživljaj 3D pucačkih igara u prvom licu dobio je jedan sasvim novi kvalitet - slobodno kretanje kroz sve tri ravni koordinatnog sistema, uključujući mogućnost okretanja oko svoje ose i brzu promenu ugla gledanja. Igračka publika je početnu zbunjenost (uzrokovanu kompleksnim upravljačkim interfejsom) ubrzo zamenila fanatičnim oduševljenjem. Revolucionarnost izrade obezbedila je Descentu svetlu budućnost (već idućeg leta krunisan je sjajnim nastavkom), ali malo ko se nadao da će ovaj program nadživeti kompaniju u kojoj je nastao. Štaviše, nedavni raspad „Parallax Softwarea” nije imao nikakvog uticaja na izradu trećeg dela igre, sem što je prilično odložio izlazak finalne verzije. Interesantno je da su obe firme nastale na ruševinama „Parallaxa” nastavile sa proizvodnjom igara u originalnom Descent stilu: „Volition” je bio brže ruke i izbacio sjajni Descent: Freespace, dok je odgovornost da uradi zvanični nastavak pripala „Outrageu”.

Da bi izbegli grešku kakvu je „Eidos” napravio sa trećim delom sage o Lari Kroft, „Outrage” je pisanje koda za Descent 3 počeo gotovo od samog početka. Na osnovni koncept igre, što je i jedini nepromenjen element koji čini sponu sa ranijim verzijama, nakačena je potpuno nova konstrukcija zahvaljujući čemu se o Descentu 3 slobodno može govoriti kao o novoj igri. Promene su vidljive od trenutka kad se nađete u kokpitu svoje letilice. Dizajneri su obavili sjajan posao i u svega 15 nivoa spakovali sve što od jedne svemirske pucačine možete očekivati. Svak novi nivo nije samo još jedan lavirint u istom ambijentu, već potpuno novi doživljaj. Takva raznovrsnost se ne zasniva samo na modifikacijama ambijenta, već i na konstrukciji misije i zadataka koje treba obaviti.

Najznačajniju novinu u dizajnerskom domenu predstavljaju sekvence koje se odvijaju na otvorenom prostoru i one se pojavljuju na skoro svakom nivou, tako da više nismo ograničeni na klaustrofobično iskustvo tumaranja po mračnim hodnicima. Veličina tog prostora i gustina neprijatelja su značajno manje u odnosu na Descent: Freespace što, naravno, ne predstavlja nikakav hendikep, s obzirom da se radi o dve konceptualno različite igre, a i ovakvi kratki „izleti” u spoljašnju sredinu predstavljaju itekako prijatno osveženje. Korenite promene zahvatile su i strukturu misija, pa se konačno može govoriti o nekom smislenom scenariju koji upravlja čitavu igru u logički prihvatljivom smeru (radnja se, inače, direktno nastavlja na Descent 2 i donosi direktni obračun glavnog junaka sa bivšim „gazdama”, prevarantima iz PTMC-a). Umesto monotonog sakupljanja raznobojnih ključeva, čime smo se zamajavali u prethodnim nastavcima, svaki nivo ima specifičan zadatak u formi search & rescue i vremenski ograničenih misija, tajnih zadataka u kojima je cilj ostati neprimećen itd. Ponegde se čak treba suočiti i sa nekim logičkim problemom, što u osnovi ne narušava atmosferu konstantne akcije.

Savremeni koncept pucačkih igara više ne dozvoljava prilaz u stilu „pucaj dok ne skrljaš prste”, tako da pravilna strategija borbe (prikradanje s leđa, korišćenje senki objekata za maskiranje i sl.) predstavlja jedini siguran put do uspeha. Descent 3 ovakav „strateški” pristup bitkama postavlja kao imperativ. Svaki od 37 tipova protivničkih robota zahteva specifičan pristup, kao i upotrebu određenog oružja ili dodatka (srljanje u borbu u stilu hajduk Veljka uglavnom ne daje zadovoljavajuće rezultate). Broj života je neograničen, a igra se uvek nastavlja na mestu pogibije. Misije imaju karakterističnu postavu neprijateljskih likova, ali i oružja i dodataka koja se mogu pokupiti (sem poznatih „pucaljki”, srešćete se i sa nekoliko novih ubojitih sredstava koja će vas oduševiti). Verni drugar GuideBot je takođe značajno evoluirao i obogaćen je novim setom komandi i dodataka (u nekim situacijama on će vam bukvalno spasavati kožu). I pored kompleksnije izrade, upravljački interfejs nije mnogo usložnjen, tako da iskusniji igrači neće imati nikakvih problema, dok je za početnike predviđen sjajan mod za uvežbavanje.

Savremeni Fusion Engine obezbeđuje brzo izvođenje, realističan ambijent, poštovanje fizičkih zakonitosti (inercija, uzmak posle ispaljivanja hica i drugo), fenomenalnu 3D grafičku akceleraciju (3D kartica je neophodna) i, što posebno oduševljava, briljantnu AI rutinu (ako ne i najbolju u igrama ovog tipa). Tako zahtevan engine traži i adekvatan hardver, a posebno je gladan za memorijom - 128 MB, PII/300 i Glide API mašina je optimalna konfiguracija (D3D na rezolucijama iznad 800 x 600 pokazuje izvesne neprijatnosti). Grafika zrači u punom sjaju, sa teksturama vrhunskog kvaliteta, velikim brojem poligona po objektu (što, između ostalog, obezbeđuje izuzetno detaljnu animaciju robota), raznovrsnim svetlosnim efektima i sjajno modelovanim objektima, a sve to uklopljeno je u jednu skladnu celinu. U sekvencama na otvorenom zapaža se lagano pomeranje tekstura, što ne utiče bitnije na kompletan utisak. Zvučni efekti su bogati i veoma realistični, dok uvodna muzika na pravi način predstavlja ambijent u kome se igra odvija. Multiplayer podrška je, kao i vreme originalnog Descenta, daleko ispred konkurencije, tako da u ovom modu postoji čak devet različitih varijanti igre koji podrazumevaju kako deathmatch, tako i cooperative opcije. Descent 3 nije samo igra, to je doživljaj koji se ne sme propustiti.

Gradimir JOKSIMOVIĆ